Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 490

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 10 и 11

вкоднтнсА вт1 црковтч.. ПриноентгА же млпр "|!0 оуже 0ЧШЦЖН0Н5 и штосеннок> . . . Слиједе молитве . . Таже прјелп^. свАШ,енник Т ј . отрочл, нлчертавл{т г к крстт* и/и г ћ прЈДТ* врдтк! \рал*д гла : ЕоцЈрковлАбтс/Л равт^ кожУи и /ИК ^к. . . . ТЛЖ5 вв0ди гт5. е во ^РЛ/ИТ\ г Л а: КнИДЕТПК в"к ДО / ИТ ј. твои . . . и в\одит'к 110= сред - к храл»д, гЛм : ЕоцЕрковлдетсА . . . . Тлже глаголетт *: Посред ^ к црквс воспоетт * та. Т дже ВВОДИТТ ј. пред^к двсрлш ЖЕртвенникд , г Л а : во' ЦЕрКОВ /1а«тса ... и вводиттх 6 во стк1и ЖЕр= твжииктч, аш,е вбдетт*. /ибжескји полк: аице же женскји , даже до цркиЈ^к врат^к, гла : Нкпгк КЈп8ш,аешн рава твоего ... II по си\'К пола= гает г к е при двере\^к жертвенника и такад воспрТелшик к поклонивса три^х, взе/илетх е, н ис^одитх. Инструкцмја ова, како видимо, врпједи само за „уцрков.вење" у храму. У куЛи, дакле, не може се тај чин правилно и ио иропису Требннка свртити. У имену, цијелм и фуикцији самог свештенодјејства „уцрков.вења", нанхли смо доволј Н о гаранцнје да наше питање коректно ријеншмо. „ Уцрковљвње" има се. свршитаи увијек у цркви 1 ). У куЛи пе може се оно свргиити 2 \ јер се не могу молитве очитатн ни родиљи ни дјетету по ономе правнлу, које је у Требнику нзложено и које мора сваки свештенпге тачно и непромјењено испуњаватн. Нађе ли се што је ваљда врло ријетко — да родите.љи зажеле, да се „уцрковљење" код куће свршн, ваља нх поучитн, да то не м.оже да буде, него да ће се оно обавнти првом приликом, кад мати са дјететом послнје иорођаја први пут у цркву до$с л ). Толико о томе, а сада је на реду да кажемо: каказ јс отиуст ири свршавању тога свештснодЈвјства ? Њчтил. „Прагстическое руководство дил свАи ^енослуж." § 64. стр. 172. 2 ) Сн/1ћчшкокт%. „Практ. руков. при отправ. приход. треб-к. стр. 11. 3 ) Конницмн „Практ. руковод. дла свАш ,енослуж. прчсоверш. ев. таицстп-к", Отд. Ш. §22. стр. 52.

Ме^у свештеницима у томе погледу постоји врло различна, доста пута п погрјешна, пракса. То је за то, што у Требннку пшпе: „и св/мценникх ткоритх: акш окмчаи, «5п8стх". Да се нзбјегне свака неправилност и несагласије, а постигне у свему некн норедак и сталност, треба се прндржавати једног утврђеног правнла. Па гђе ћемо наћи правилан отпуст за „уцрковљење ?" ■— Отпуст тај налази се у древним сноменицима. У евхологији Гоара стоји забиљежен овај отпуст: „ Иже на р$ка\х праведнагш Сл-лж^на . . . и проч 4 ). У Требнику Песара Могиле (1646.) нсти је отпуст при „уцрковљењу" којп и при „назнаменовању" : „ Иже на ишАТ1И\"А праведнапО С\ г Л1еа'на" возлеш,и изволивми, нашесад радн спасенТл, ХрГстос истиннкш Погх нашх, /иолнтвал^и иречистк1А своја /Иатере и св'к\-х сватк 1\х свои\х спасетх и лолшл8етх насх, Аки> влагх н челов'ккол1«кецх" 5 ). Основ томе лежн у аналогпји са старим завјетом, а и сав чин освјештан је празииком Сретенским. И тахсо је на сгављено питање ево овакав одговор: Ако се крштење, по нужди, сврши у кући, „уцрковљење" има се свршити увијек у цркви, обично у 40 дан кад и родиља долази да се, послије тјелесног очишћења, молитвом очисти и у храм уведе. Што се тиче отпуста, то да се отклони нејасност и удари темељ једнообразному вршењу, ваља узимати извјесни отпуст, који је, према самом чину и према изворима, најприличнији и најправилнији. Златоје. 4 ) Соаг. Е'ј-/ол ра^' 269. в ) Ипко,1мкш. „Пособ1е кг изуч. уст. богослуж. прас. церквп". Стр. 621. и 623.; Сравни: В. НиколаЏоиЛ. Велики тјпшк гд . 18. стр. 362,