Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 506

в.-х. источник

Св. 10 и 11

да се не усуди другу довести, док не добије дозволу од конзисторије. ГГослије овога донешен је једногласан закључак: да се пита духовна власт, шта се има чинити са онхш брачним паровима, који неће на позив да дођу у свештеничку сједницу, и како би се могли непокорни брачни парови присилити да дођу на позив, јер друкчије свештеничка сједница не мозке таквим брачнии паровима савјета дати, нити предочити зле пошљедице, а не може ни никаква извјешћа о њима духовној власти давати. На трећу тачку: Посавјетовани су невјешти свештеници, како имаду водити протоколе: вјенчаних, крштених и протоколе умрлих, и опоменути су поједини свештеници, да на вријеме шаљу извјешћа и исказе из протокола. Сједница држана 18. августа 1892. у Варцар-ВакуФу. Дневни ред: 1, Расправа брачних парница; 2. 0 вјенчању оних момака, који су узети у војнике; 3. 0 покопавању мртвих; 4. 0 причешћивању болесника. На прву тачку: Расправљана је брачна парница Антоније Удовичића и жене му Боје, из парохије попа Алексе Кнежевића. Боја жена Антоније Удовичића оставила је свога мужа Антонија и отишла за Васиља Самарџића, који стоји у 5 степену крвнога сродства са Антонијем Удовичићем. Послије подужега савјета од стране свештеника, Антоније Удовичић изјављује, да ће своју жену Боју, и ако га је оставила и отишла за другога, примити, ако се она (Боја) остави бјежања и непоштења. Пошто Боја жена Антонијева није хтјела доћп на позив у свештеничку сједницу, замолила је свештеничка сједница котарску област у КоторВарошу, да силом власти оћера жену Антонијеву Боју, од њенога љубавника Васиља Самарџића, и да запријети Васиљу, да туђу жену не смије више примити у сво ју кућу и такоЈавно кварити морал, тим више што је у крвноме сродству са Антонијем Удовичићем, те се не може са Бојом вјенчати, све да је Боја са Антонијем разведена. ГЈослије је дошла пред свештеничку сједницу Вида жена Јове Кутића из села Ћуковаца, парохије попа Симе Кнежевића, која тужи свога мужа Јову Кутића, да ју је оћерао од себе и да јој никако неда себи. I

Лука Поповић разјашњава: да ]е Јово Кутић од тамошњих свештеника свију опомињат, да прими своју жену, и да је исти изјавио, да је никако неће примити, а тако исто отац Јове Кутића, Тешо Кутић изјавио те, да своју невјесту Виду ни на који начин у кућу своју примити неће и да јој у кућу неда, све кад би је син му Јово и хтјео примити. Сједница је свештеничка закључила, да предложи Високопречасној Конзисторији, да Јову Кутића и жену му Виду позове у Сарајево На другу тачку: Расправњано је о томе, како се има поетупати еа оним брачним паровима, гдје је момак до»вео дјевојку, који је узет у војнике, а није потпуно (три године) војничку службу одслужио, те је закључено: да ее такови парови не вјенчавају док не добију дозволу од надлежне војничке власти. На трећу тачку : Расправљано је, како да сс стане на пут хрђавом обичају, који (од старине) код народа влада, да покопавају своје мртве одмах по издиханију, и то без свештеника, те је закључено : да свештеници кроз проповиједи у цркви поуче народ, да нико не копа мртвих док не пријави своме свештенику, па ако свештенику не буде могуће на спровод доћи, да бар одмах може умрлога у протокол мртвих увести и упутити парохијанина када ће мртвога сахранити. На четврту тачку закљученоје: Да сви свештеници имају поучити парохијане, да у вр1у'еме болести, на вријеме, док је болесник при чистој свијести, позову свештеникаЈ да болесника исповиједи и причести. Исто тако да разјасне свештеннци народу у цркви, да се болесник не причешћује за то што се за сигурио држи, да ће болесник умријети, него зато, што је то дужност сваког Хришћанина. Ово је разјашњење потребно за то, што у народу вла да мишЉеље, да ће болесник за снгурно умријети, кад се причести. Примједба: У свештеничкој еједници, држаној 20. децембра 1890., састављена је молба на високу владу ради беглучења у недјељне и цразничне дане, али ова молба ниј е нослата, пошто се је касније свештенство у сједници изразило, да се ушљед наетојања свештеника, ствару неколико поправила и народ мање иде недјељом и празником на рад беговима. Т.