Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 552

В.-Х. источник

Св. 12

да граде једну кулу до самога неба то бо да други пут потоп не потопи и градише Багдат сирјеч Вавилон и када изидаше кулу на 202 растегљаја ширине и сведоше 44 свода олити ћемера у висипу један на другому и Господ видје шихово безумие и лудост посла на ни занос те се занесоше и изумише се како пијани и незнају нишча о себи и по некому часу раздиелише се од онога заноса или ти пјапства поћоше да говоре чуднпем језиком шчо никада ние(су) чули шчо немогашеједан другому даразбере, шчо који говори и поћоше да говоре сваки своием језиком шчо се наоди и данаппви дан по свему свјету. Перво: 1. Јевреи, 2. СЈирјани 3. Алдеји, 4. Миди, 5. Перси, 6. Арављени, 7. Амбеси, 8. Магниди, 9. Мани, 10. Хклбмани, 11. Сарацини, 12. Кетси, 13. Арбанаси, 14. Парти, 15. Индијани, 16. Јехтити, 17. Цигани, 18. Лијани, 19. Хети, 20. Секси, 21. Јеламити, 22. Верази, 23. Гергеси, 24. Идумеи, 25. Самарини, 26. Винићијани, 27. Голгомини, 28. Спириани, 29. Касијани, 30. Писидимијани, 31. Невлагони, 32. Галати, 33. Вренци, 34. Јелини, 35. Ветали, 36. Маћедони, 37. Ци-

гани, 38. Дардани, 39. Савроматп, 40. Ћермени, 41. Шпањули, 42. Аламани, 43. Нистори, 44. Сербли, 45. Римљани, 46. Ламини, 47. Лићери, 48. Лекијани, 49. Индијани, 50. Вретани, 51. Булгари 52. Руеи, 53. Турци, 54. Татари, 55. Онорози, 59. Цервеноглавци, 47. Питици, 58, Инглези, 59. Иверци, 60. Сјеити, 61. Кападоци, 62. Ћирени, 63. Каталани, 64. Каравласи, 65. Секелици, 66. Мачари, 67, Леси, 68. Черкези, 69. Лази, 70. Ћеси. 71. Моравци, 72. Илири. У све оволико језика на свјету Бог сотворио". Опо је горше исти поп Ђорђије исписао, сигурио и8 какве старе књиге, и неће с горег бити, што и ја преносим, нека се мало позабаве поштовани читаоци. И овај нам препис показује како је био марљив дотични Србин - свештеник, кога данас међу живима нема; али је оставио златан спомен у својој околпци и своме роду, који га узијек са поносом спомињу. Слава му и вјечни токој! Фоча 1892. године.

0 Узор свештенику, вриједном игуману и ваљаном српско-народном књижевнику: Христифору Михајиловићу.

Кроз многа љута и бурна времена, Србин се — к'о лав храбро бораше. За вјеру, име, слободу златну И живот евој радо жртвоваше / На кононцу, на огљу ил' кбцу, Многи је мученик славно тад' пао; За Христа, име, слободу златну Богу је душу своју он дао. Свештеник благи с крстом у руци, Тјешио Србе на боље дане; „Сунце слободе, ој Срби врли И вам' ће, једном, славно да гране!!

И гуслар сл'јепи тјешио борце; Пјев'о им — о светом Немаљић Сави, Цар-Лазу, Обилић, Марку; Пјев'о им о славној србинској слави! И покрај туге, чемера, јада И покрај тузкног Косова клетог, Србинско име остаде славно Ником на св'јету до сад још равно! Српске се цркве свуда бијеле, У њима пјесме дивно се хоре, С олтара светог свештеник учи, Како да Срби свом Богу дворе.