Босанско-Херцеговачки Источник

I

Св. 1

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 21

жине впјерних, којп њену откривену науку чисто и неокрљено еабљудавају, и од еваке измјене и примјесе бодро чувају. А то ]е оно хришћанско друштво, које се назпва источном православном васељенском црквом, која јевјерна прпјемнида, и бодра чуварида праве и чисте ријечи божије, праве и нстпнске науке Христове, и истпнских предања апостодских, основаних по Духу светом на чистој науци Христовој ; —то је она црква, која је по божијем опредијељењу позвана, да сабере у своме крилу све заблуђелз и отпале синове човјечије, и саједини их у Христу, и благодати божијој, У постизавању ове своје божествене задаће, истинска црква божија обиловала је вазда множином Богом просвијећенпх и надахнутих великих мужева својш?, који су својим жпвотом и радом вазда стајали на бранику чистоће и непромјењљивости учења п појединих нстинских установа свете цркве Христове, и који су, било живом или писаном рпјечи, ревно п издашно служпли даљем распростирању, унапријеђивању и утврђивању праве цркве Христове на земљи, обавјешћујући, обраћајући и приводећи заблуђеле синове човјечије правој цркви, п вјерском јединству. Па и данашњијех дана, круг ревнптеља и бораца око истинског нравовјерија и православља по божпјој благодатп нпје ншсако мањи, а појаве њиховог благотворног рада у винограду Господњем све су чешће и видљивије, све одлучније и замашније. А међу такове појаве, које су јасан знак благоДатног бујања и нанредовања праве цркве божије на земљи, долази по превасходству и онај значајни научнп богословскокњижевни подвиг и производ, чији је наслов приведен на челу овога приказа. У дапашњпјем д шима, у данима, кад је услијед појачаних и многобројних заблуда спекулативног ума људског, хидра раскола, отпадања, кривовјерства, па и самог потпуног вјерског равнодушја и атеизма подигда високо главу, да, вијерна своме растројавајућем уплпву, стављапоједпне сметње благотворној радњиистинскеХристове цркве, — у таковијем данима, кад је голема и непзбјежна потреба, да не само свештени преставници праве Христове цркве на земљп, већ и сви други просвјећенији вијерни буду наоружани потпуним сазнавањем истпнске ријечи божије п свију установа праве цркве његове на

земљи, — дјело овакове врсте непсказана је добит за правосдавље у опште, а нарочито за православну српс^у цркву нашу, која је, некад развпјена, моћна и сдавна, данас још доста нејака, и управо истек на путу, да у непрекндној духовној свезн и заједници са истинском васељенском црквом Хрпстовом, спијешп своме даљем развитку и унапријеђењу, својој некадањој снази и сјају. Једна преставннца помјесне православне цркве наше у овој ^земљи, духовна власт архидијецезз Дабро-босанске, схваћајући данашње стање и водећи рачуна о данашњијем потребама нашим, топдо је препоручила своме духовном стаду и његовим пастирима проучавање истог ваљаног дјела 1 ), али је ред и на самој поврененој књижевности нашој, да и она рекне своју ријеч о томе важном дјелу, и тиме подупре она^ вначајни корак споменуте духовне преставнице наше. А задовољењу те з^даће нека послуже слиједећи ретци овога приказа, који, премда је много закаснио, ипак неће бити на одмет, јер добру ствар ваља вазда имати пред очима, и вазда радити око њеног свестраног ■прогиирења и усвојења % ). Ово важно дјело, које је изпшло на француском језику првп пут у Паризу год. 1866., а његово друго издање у Брислу год- 1884. и преведено на све културне језике, па и на арапски, подијелио је његов писац на четири дијела, осим увода, у коме је предговор, посвета, и у приступу расправљање о превасходству православне источне васељенске цркве према другијем хришћанским црквама. У своме предговору напомиње писац, како ^е његово прво издање нашло топлог одзива и пажње у хришћанском свијету, и растурено у разнијем преводима скоро у 25.000 примјерака по Европи, Амерпцп иАзијп. Даље наводи, како је преведено на грчки, бугареки п румунски језик 3 ), п како се тек услијед заузимања и потпоре једне православнс књегиње, која није допустила, да њено име буде објављено, одлучио на поновљено нздавање.

') Консисторијална окружница од 17. октобра 1891. број 2012.

2 ) Исто је дјело кратко приказано и препоручено у овом листу у свесци 11. и 12. од год. 1891. стр. 494.

3 ) Како сам нисац ваводи, превео га на бугарски и грчки језик тадањи бугарски министар Балабанов, а на румунски галачки епископ Јосиф. Ти су преводи обављени прије од 1884. године, а ирви српски превод извео је год. 1886. задарски богослов Милош Парента (како вели госп. Дучић). *»