Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 136

Б .-Х. ИОТОЧНИК

Св. 3

Браћа у опсогу српско православне карлоначгсе митрополије — патријаршије нека то учине директно преко уредништва „Српског Сиона' ; . А браћа свештеници из Босне и Херцеговине нека шаљу питања преко уредништва „Босанско-Херцеговачког Источника". Питања ваља доносити анонимно или без потписа. Ко ће да пита, нека пожури, а задњи је рок Пегаров-дан о. г. Претплата иде кад рукопис довршим и позпв објавим. На углед нека су радови моји у „Срп-

ском Сиону" и „Босанско-Херцеговачком Источнику". Златоје 1 ), свештеник. Ј ) Одавна се осјећала потреба овакове ручне књиге, и ето ту потребу оће да подмири вриједни сарадник овог листа г. Златоје, коме желимо да свој наумљенп посао успјешно пзведе и сретно сврши. Заиста овај посао није лак, али он ће да зкртвује много и много, само да задовољи општој потреби и жељи нашега свега православног свештенства у Српству. С тога браћо свештеници похитајте да што више пошаљете питања преко уредништва „Источника", јер тим ће књига бити потпунија и ваљанцја, а кад изађе из штампе биће вам од велпке корпсти и помоћи у вашој служби. У р.

ПОШТОВАНИМ ЧИТАОЦИМА. Не мало је шест и пб година како сам се примио уре^нвања овог листа „Источника ". Колико сам одговарао тој задаћи, нека о том поштовани читаоци свој критичкн суд пзреку. Моје је да напоменем: све сам чинио драге воље и из добре намјере, што сам могао и знао чинити; радио сам само оно^ за што сам мислио да је добро и корнсно. Поред службених послова и породичних и других околности, не жалих нп труда па ни пожртвовања: да се овај лист одржи, и да добије што љепши вид и обплатији садржај, да заузме тто шире поље, и да се узањ прикупе што боље сарадничке снаге. УреЈјивање је већ повјерено другоЈ личности, почевши четвртом свеском овог листа од о. г. На растанку са поштованим сараднацима и читаоцима, и овом приликом уз пзјаву моје најтоплије благодарности на обилатијим радовима и моралној припомоћи, што су је кроз више х^одина указивали „Источнику", — братски их молим, да не престају и даље указивати своју љубав, и моралну иомоћ пружају, како би се „Источник" још боље унаприједио и тито вии1е користи доносио иравослаиној цркви, свенггепству и народу сриском; јер, ни ја се не одричем по све сваке прииомоћи овом једином духовном листу у овијем покрајпнама, гдје су тако велике потребе духовне. Уз понован израз тоиле благодарности и братског опроштаја, уједно ирепоручујем свима поштованим сарадницпма, да поклоне своје драгоцијено иријатељство и новом уроднику овог листа, у Христу брату ; пречасном г. Василију С. Поповићу, протојереју и члану АЕ. М. Конзисторије. Срдачно „збогом" на растанку довикује:

У Спрачеву 30. марта 1894.

Уредник „Источника" Ђорђе X. Петровић, прото и члан АЕ М. Конзисторије Дабро-босанске Еиархије.

Прва српска штампарија Ристе Ј. Савића у Сарајеву.