Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 168

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4 и 5

никоме, а православнима никако не приличе. Поштуј св. цркву и у њу често на молитву долази: да се душа твоја у молитви с Богом разговори; да дугаи твојој гријеховни терет олахсшаш; да савјест твоју умириш; да у цркви ријечи божије чујеш и научиш, те да срце твоје духом православља облагородиш.

И када таки, не само у ријечима, већ и на дјелу будеш; онда си у истини православни Хришћанин; онда се збиља и поноси православним именом, и онда ћеш заиста сретно и благословено овог кратког вијека на земл>и поживити, и тако вјечно небеско царство и блаженство заслужити и задобити Амин.

ЧУДЕСА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ. Написао: Игуман Дионисије Миковић, унравитељ манаетира „Бање". (Наставак).

Чудо 14. Како је св. Јован Дамаскин почео пјевати црквене пјесме. Свети Јован Дамаскин нашао је у манастиру св. Саве Освећеног, једног врло строгог духовног старца, који је управљао са светим манастиром. Старац је примио у искушење св. Јована, и заповиједио му: да ништа по својој вољи несмије радити, па ни саме тропаре пјевати. Св. Јован радо је испуњавао све тешке заповиједи духовног старца, знајући да је лијепи послух од велике душевне користи. Али једном је преступио заповијед. Ево како: Један дан замолио је св. Јована, један Хришћанин да му сачини упокојени тропар за једног упокојеног брата, да му се с тим одужи за учињена доброчинства. Дуго је св. Јокан одбијао молбу овог брата бојећи се строгог старјешине. Али кад овај неодустаје од молбе, он се склони и написа дивне црквене пјесме које и данас наша света мати црква пјева: над својом упокојеном дјецом.

Старјешина чуо кад је св. Јован запјевао : „Кса сБетд чбдов^кческаа", па се јако расрдио и св. Јована као преслушника из ћелије истјерао! Свети Јован молио је старца клечући п сузе лијући: да му опрости, али узалуду! Тек касније дао се старац умолити од манастирског браства, да га поново у ћелију прими, али га осуди: на прање свију манастирских прохода. Св. Јован изврши ту осуду с великом радошћу. Бидећи то старац, ражали се, загрли св. Јована и повикну му: „Сине блаженог послуха!" Послије неког времена јави се у сну овоме старцу, пресвета Богородица, и рече му за Јована: Зашто си затворио тако чудесни источник који је еличан ономе што ври из камена у нустињи?! Нусти га нека напаја свијет; иокрије море јереси; претвара жалост у радост; и пјева Господу пјесму нову попут херувима. Ни арфа Орфеова, ни гусле Давидове, пи пјесме Мојсијеве ц Маримнинове неће се моћи сравнити с