Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 4 и 5

Б.-Х. ИСТОЧНЖК

Стр. 177

најстарији, при „возгласу" Акш тм еси оск„ми,амЕ ндше", начини еван^ељем крст над антиминсом и положи га на њега (на антиминс). Трећн свештеник говори: ;;0'К /ИИрО/И-К ИЗМДб/ИТ^", п ГоСПОД15 П0<И0/1И(ИС/г." и чита заамвсЈну молитву. По томе чита први свештеник молитву „ИсполнжУе злконд п гц10)1оког/к" па рече и отпуст. Има гдје-гдје обичај, да свештеник, послије отпуста на литурђији, употријеби св. тајне без фелона. То се не смије унанредак догађати'). Руски архијереји, у своје вријеме, одлучно устадоше против такве самовоље 2 ). Ј ) ЦН)1К. Т8.1К1К. Д^. К0Н1ИГТ. ОТЋ 1 30 10.1А 1860. г. за № 4966. 2 ) № 20 ц[р. оки\. В-кст. 1879. г.

Ако служе саборно пет свештеника, тада, по практичном руководству протојереја Хоинацкога, треба — уз оно што смо већ напријед казали — и ово упамтити: ГГослије л ( гкатк 1 Еоже" пред прокименом, „Кон/ИЈ/ИТ!" говори четврти свештеник, а пети: „Пре/иВд^остт*.". Па онда четврти свештеник произноси: „Еон/ие/ипк" и „11 /и8дрост'к" пред апостолом и свршује ка1јсн.е у вријеме апостола. За тим четврти говори јектенију: „ П о/иолитсса оглашжж госиодеки" а пети „в/1ии,к1 огллшсннји изк1= дите". На великом „входу" пети спомиње св. синод и Епископа дијецезана 1 ). 1 ) г Истина Год. III. бр. 2. стр. 82.

I. ^ Печат манастира Добри^ева у Херцеговини. Г. Уредниче! Молпм вас да уврстите у наш лиет „Иеточник" ово неколико ријечи о печату манастира Добрићева, који је пронађен прије неколико дана код породиде Ћеклића у ЕрцегНовоме, у Боки Которској. Код породице Ћеклића у Ерцег-Новом налази се једна мала баштина, земља маслината, која припада манастиру Добрићеву још из старог времена; и незна се како је п када ]е ова баштина припала манастиру, ни тп се то налази гђе год записато. Од ове баштине прима манастир по неколике оке уља и наранчи, лимуна и свијећа, и то како које године родило буде. И ове године спремио сам човјека да прими, ако што има. По истоме човјеку послали су ми печат за који се ниЈе знало да је био, и да га је нестало, као и то да је у мјесто њега други грађен. Ја с; ј: писао породици Ћеклића да ми јаве: од куда је и када је њима печат дошао у руке-? Најстарија баба удовица пз те породице, којој отприлике има 80 година, одговорила је да је цечат нашла у кући када је први пут у њу ушла т. ј. када се вјенчала, п да јој је муас пре-

поручивао да га добро чува, но она ништа незна од куда је и када је њима допао. Свакако се види да га је из манастира давно неетало. Мозке бити, још када су Турци порушили требињске манастире и Добрићево, да су тада калуђери побјегли у Боку —■ Ерцег-Иови, те и печат собом понијели, а они на истој баштини и помрли. Може бити да је било и калуђера од исте породице Ћеклића у овом манастиру у оно вријеме, када су манастири порушени и опустошени, те су побјегли у своје родпо мјесто и печат понијели, гђе је до данас чуват, а исти калуђери баштину манастиру оставили. Други пак калуђери када су се у манастир на ново намјестплп и поправили га, тада су и печат други градили на подобије првога, пзмеђу којих је, када се сравне, велика разлика, како у изради, тако и у годинама. Овај печат што се је нашао старијп је од досадашњег 50 година. Израда нађеног печата врло је лијепа — љепша од много печата, које сам до данас видио. Оба су величине скоро једнаке, и ако су у изради и годинама различни, Може бити да овај што је послије грађен. прегледат је са хартије — са отиска од старога печата, те је величина једнака