Босанско-Херцеговачки Источник

Св. б

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 213

Сваки се дивио овоме чуду и о н.ему говорио славећи пресвету Богородицу. Отац и син увјерили су Марију о лажном писму, и замолили је да им исприча своју историју. Марија им почне приповпједати: „Божија је во.ља да вам откријем гато сам до сад тајила!" За тијем им исприча све, што иам је век прије из из овог чуда познато. Своју жалосиу историју заврши: „Ово сам све до сад за то г гајила> да ие дозна наш цар, мој отац, јер кад би ме он видио без руку умро би од туге и жалости. А сад јавите оцу моме о мени, док му и ми стигнемо. Неисказано се сви обрадовагпе, и Марији, као царевој шћери, указаше пристојне почасти, с чиме су иначе вријеђали смиреност н.езину. Кад цару оцу стиже радосни глас о шћери обрадова се, да шегову радост неби нико могао ни приближно описати. Трећи дан стигла Марија с мужем, дјецом и пратњом у престони -град. Цар им са свијем великашима изашао на сусрет. Оастанак оца и шћери био је дирл.ив и изазвао је сузу у сваком присутном оку. Отац и шћер дуго су загрљени лили сузе радоснице. Царица се уплашила и сакрила. Кад је цар све потанко дознао заповпједио је да се у сред града запали велика ватра. У тој ватри сагорјела је жива царица. Други дан прогласио је цар свог зета за „цара-помоћника" и нашљедника пријестола. Отац и својта цара —- помоћника иаш.љедника стигоше у престони град на честиташе, н благодарише Богу и

Богоматери на толикој срећи, и саградише за вјечни спомен, цркву пресвете Богородице, празнујући с највишом побожпобожношћу и све друге свете празиике пресвете Богородице и дијелећи спромасима милостињу. ■» «* Хришћани! Нова царица Марија провела је свој жпвот у посту и молнтви, дијелећи својпм рукама милостињу сиротињи. На питања, „зашто она то чини?" одговарала би: „ове руке нијесу моје, него су дар пресвете небесне царице, и није лијено да се лијеие у доброчинству према њезнним слугама. Сва блага, која уживам, нијесу моја, него дар Свеблагог Бога; п право је, да од њих удијељујем потребнијем". Тек у дубокој својој старости преселила се царица Марија у вјечне блажене дворове. Немилосрдно је и неправедно поступала маћеха са пасторком. А они, којп милосрЈја немају, не врше вољу небесног оца. И за њих вели св. Павле, најжешћи ревнитељ истините Христове науке: „ТБихово је грло гроб отворен, језицима својима варају, ијед је аспидин под уснама њиховим". ЕБихова су уста пуна клетве и горчине. Нзихове су ноге брзе да прољевају крв. Ха путовима је њиховпма раскопавање и невоља; и пута мирнога не познаше. Нема страха Божијега пред очпма њпховима 1 ). Они којн неправедно раде сију ватру, а жању пламен. !) Рим. гл. 3, ст. 13, 14, 15, 16, 17 и 18.