Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 216

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 6

Он постоји међу густим горама на нсто т шој страни града Дамаска, а далеко од овога четири сата. Задужбина је Јустинијапа грчког цара. Своје име иоси по оближњем селу „(гЈидидА", које је Јустинијан маиастиру поклонио. Село су касппје отелп Турцп али у њему не жнве. Манастир је много на гласу са чудотворне св. иконе пресвете Богородице, која се ту налази. Ову свету икону насликао је свети апостол и јеванђелист Лугса. Најприје се налазила у Јерусалиму, Божијему граду. Неки монах из Анадолије отишао у Јерусалим, да се поклони светим мјестима. На повратку свратио се у манастнр „(гСИДНДА". Као видљиви знак благодарности за указато му гостопримство поклонио је овом св. манастиру ову св. икону, коју је из једног јерусалимског храма донио. Он је испричао манастирском браству чудесну историју ове св. иконе, па се тад повратио у своје отачаство. Браство св. манастпра „ОжднаА" с великим је слављем и побожношћу смјестпло ову св. итсону у храм, одакле се прославила с многим великим чудесимаПриликом агарјанског и етиопског нападања на онамошње Хришћанство, калуђери су се из манастира разишли и стали у редове Хришћана. Неки монах при одласку из манастира смјести ову св. икону у један мали камеии ковчег за олтаром на горњем сједалишту. Послије битке браство се сабрало у манастир, и на своје дивљење нађоше га неповријвђена од пепрмјнте.л.н. Браство благодари Богу и пресветој Богоматери, па хтједе да св. икону пре-

несе у храм, али нека невидљива сила не допусти је с мјеста помаћи! Ова св. икона. ту је остала. Пред њом су ставили кандило и преплели је сребрном решетком. И од ње су се многи болеснпцп здраво кући повратнлн. Блажепп Хрисант, јерусалимски патријарх, човјек добродјегељан, побожан и врло разуман, посјетпо је Дамаск, а из њега манастир Сеиднају, да се пред овом св. чудотворттом иконом поклонн иресве*тој Богородици. Нешто прије патријарховог доласка манастир СеиднаЈа претворен је у женски манастпр. Калуђерице и околни Хришћани дочекали су блаженог патријарха са искреном љубављу и пристојним почастима. Послије одмора блажени патријарх поклонио се пресветој Богородици пред њеном светом чудотворном иконом. Блажени патријарх замолио је монакиње, да му отворе ћивот, да види св. чудотворну икону. Ове му одговоршие: „Свети владико! Ћивот није закључан, него само покровцем покривен. Мп смо ову св. икону овако затворену овдје нашли. Чуле смо од калу^ера што су прије нас овдје живјели, да се неда отвориТи ни с мјеста дићи; и ми нијесмо смјеле никад покушати, нити и сад смијемо. А ако блаженство твоје саизволи, оно нека покуша; а никоме и не пристоји, да то покуша, као теби, блаженоме архипастпру и светоме оцу. И ако ти не отворпш, ко би се смио поелије тебе усудити да покуша" ? Блажени патријарх, у присуству калуђерица и многобројног народа, испјева „молебни канон" пресветој Богоридици, па пружи руку кроз решетку, да ковчег отвори. Али се не могаше ни дотаћи ков-