Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 202

Е.-Х. ИСТОЧНИК

Св. б

ХРИШЋАНСКЕ ВРЛИНЕ. Намијењено православној српској младежи и сваком Хришћанину. Превео и понунио: Јован Петровић, катихета и проФесор на кр. вел. гимнасији, кј >. вел реалци, и учитељској школи у Загребу, витез црпогорског ордена Књаза Данила I.

(Наставак). и сви га примају љубазно, а често га и новцем обдаре. Обичај овај заиста је хришћански! А госто.љубикост у најширем смислу бива иарочито на истоку код народа неразвитијех иди слабо образованијех, 11о

17. Гостољубивост. Гостољубивост је од давнина одлмчна црта Славе^на, а нарочито српскога народа. Сваки странац примљен је у кућу Србинову братски, гдје би налазио заклона и одмора. У кућама нашијех се- , на I већијем градовима домаћу гостољубивост

љака налази се и данас на столу, сред собе, хл.еб, со и нож, што значи, да сваки онај, који дође у кућу, има право јести тога хљеба. Диван хришћански обичај ! Такијех обичаја бадава ћемо тражити на западу. Ни Нијемац, нн Фраицуз, ни Енглез, нн Талијанац неће те угостити бесплатно, тамо је непозната наша српска гостољубивост. Догађа се и то, да двије сусједке — Њемице, кад једна другој поручи, да ће је посјетити, понесу собом и чашу кафе са земичком. Домаћица ппје своју кафу и дроби, а гошћа своју. Како је то ружно Србину и гледати! Но има и код Ннјемаца нешто што заслужује уважења и подражавања. Они су гостољубиви на други начин. По већијем градовима, као што је на пр. Беч, има много сиротиње, која је прије припадала бољој друштвеној класи, а касније је осиромапшла и стиди се просити милостињу. Код данашње скупоће тешко је доброме човјеку прехранити и једнога сиромаха. А ево на свом углу или често и на сусједном јављају се добри људи, да желе прехранити овог или оног сиромаха. Сваки прима и храни свога сиромаха у свој дан. Код јецнога пма у понедјељак, код другога у уторак и т. д. дорутак, ручак и вечеру,

замјењују гостионице и добротнорни заводи, гдје путницп налазе цнјелу потребу за мале новце или забадава. У Африци, код црнаца чудиовата је гостољубнвост. Тамо странац добива све, што му треба; може се користити гостол,убнвошћу и неколико дана, а да се и не захвали, јер се то не сматра доброчинством већ дужношћу. Још је у већом јеку гостољубивост код Кафра, на источној обали Африке и на отоку Мадагаскару, гдје се може путоватп без сваког трошка. Така гостољубнвост налази се и код неких народа у источној Сибирији. Код Гренландијаца у Сјеверној Америци исто се тако свето чува гостољубивост, но на аус/гралским отоцима она је са свијем престала од онда^ како су се становници тијех отока упознали са Европејцима и сад, на против, гледају, да се окористе иностранцима, који туда путују, да прожнве кад»год на њихов рачун. У Сгаром завјету читамо много о древној гостољубивости код Јевреја; данас је код њих тога сасвпјем нестало за нејевреје, али се још потпуно сачувало