Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 6

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 223

19. Мелентије 1668. 1 ) 20. Христифор 1668.—1681. (при њему као помоћник бјегае епископ Дпонисије). 21. Агаанасије 1681.—1688. 22. Висариоп 1690.-1708. августа 14. (прц њему епископ Исаија). 23. Мојсеј ПатровиК 1709.-1713. иазиачен као митрополит босански, наскоро је иремјештен био на биоградску епархију. Врло је чувен и знатан у црквеним дједима међу прекосавским Србима. Пресгавио се 27. ју.ла 1730. г. у Биограду, гдје је и сарањен. 24. Мелентије МижнковиЛ 1713. до 1740. Посвећен послије Мојсеја, с благословом пећског патријарха и сагласијем свега архијерејскога збора. ирви је пренио 1717. годину владнчанску столицу у Сарајево. На дику и понос управљао је цркком пуних 27 година и 6 мјесеци. Умро је 24. декембра 1740. год. н деспо му се на опијелу (2\ декем.) пећски патријарх Јоашншје Караћаоглије, царигра^анин. У крмчији сарајевској налазн се ова биљешка на дну листова о њему: „ПреставЈсе кк ,гкто гни 1740. дскЕ/ИврЈа кд кк сараесе пк скоеУ рЕдјдннџп кк дни клженне мплго и стеншаго г!и гна ЈоанЈкил караћдоглје грекд костлнтјнополца јже слбчпсс нлд грокнЈ,и& нЕнЈе.их [;к ке ДЕкслшрЈа кх цгркки с го ар^аггел* скои слрлевскои иракклк престолк косднскЈе лп= трополји л'ктд кз и лисецеи в I Довре уиасе словесное свое стадо Шиде кд гд8 к8ди ел»б в-кчнл^ ПЛЛ1АТК са нравЕдшлш. 25. Гаврил ЗЈијиЛ 1740.—1752. Нази- ј нао се је православни архијепископ Дабарски, Травунски, Зворнички, Мачванскп, Клишки и всеја Босне Мигрополит (види „срп. далмат. магазин" од год. 1863. стр. 167). Већином становао је у манасгиру Гомионици. Осим тога назвао се и „треЈ ) Спомиње се у „Пеологосу" а нема га у реду митрополита у поменутим шематизмима.

бињски", а 1752. и „ексарх" патријарха васељенског трона. Ннје оставио најбољу успомену. Посветивши некога у свештенпчки чин на пре^еосвећеној литургији, те н иначе бпвпга народу врло досадан, као охол и гордељив, буде лишен чина 4. маја 1752. год. „при с8деискол»х дол»$". 26. Пајсије ЛазаревиЛ 1752.—1756, прије бивши архимандрит манастира Пиве. Посвећен је у Пећн од патријарха Атанасија мјесеца јуна 1752. умро је 2. фебруара 1759. У сарајевској кормчији стоји о њему ова биљешка: вк л-кто 1752. ин>» нја 21. диа вк дни влженнејшаго и стејшаго гна гна ЛданасУа втордго ар\ЈеиЈскопа пек* скаго Патрјар^а сервскаго во патрУархЈи серв= скои вистк посш,енк на престолк косанские /Иитрополш преосфенни гмк Пдјсјн лазаревнчк в. л1. православнн л»итрополЈ г г давдрски н всеи Еосни иже престдвисе вк сдрдеве л^ктд гнд 1759.=го фаврбарјд 2=го дна вк дни влжмнејшагс истејшаго гиа гид К\-рјлд втордго дрХЈепископд пекскаго иатрјар^а серкскаго. 27. Василије ЕркиК-ЈовановиЛ. 1760. до 1766. Нрије бившп косовски епискои, 25. марта прочитано бм у сарајевској цркви писмо патрнјарха Калиника, с коЈим именује Василија за митрополита дабро-босанског. 28. Серафим 1766.—4767. Овај бјегае први од грчке народиости и потпнса се са јога седмерицом архијереја на молби васељенском патријарху Самуилу и отоманској порти, да се пећска патријаршпја посве укине, п подвргне цариградској. Са овпл архијерејом дошао је п ексарх Данил, те су се оба потписала на уставу сарајевске црссве грчким потписима. (У иротоколима цариградске патријаршије стоји записато у уииштењу пећске патријаргаије (видп лист „Православље" од год. 1872. стр. 267). 29. Кирил 1767.—1779.