Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 224

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 6

30. Пајсије 1779.—1794 1 ). При њему еппскоп Јоаникије (Херцеговац) доцније од 1804.—1807. зворнички митрополпт. Онај Јоаникије натсон трогодишн.ег боравка у Зворнику, разболио се и у Оарајеву, гдје је ради лијечења дошао, преселио се у вјечноет, а сахрањен је у сарајевском старом гробл.у, гдје му се још и данас плоча од камена са натписом видн. 31. Калиник 1806. —1816. при њему братић му епископ Јосиф и Венадикт Краљевић. Због наступившег турског зулума по пропастп Карађорђевој у Србији, Калиник је побјегао у Цариград, а мјесто себе оставио свога епископа Венедикта, који је тако^е послије неког времена побјегао у Далмацију. (Види Шематизам православне епархије далматинек-е и ислрпјске за год. 1892. стр. 9). 32. Венијампн 1816.-—1835. Ународу је оставио лијепу успомепу. Овај митрополит имао је помоћника епископа Глигорија. 33. Амвросије 1835.—-1841. Чувен је по својим одношајима са руским „старообрјадцима", а умро је у Цили (Штајерској). 34. Игњатије I. 1841.—1852. Био је родом са острова Лероса а умро је у Цариграду од срчане болести. Ј ) Овај мнтронолит никако се н не спомиње у шематизмима нити га има у реду. У читули Стаке Понадића из Сарајева стоји ова бпљешка: „1786. и знм к.1 д -Ђ. ен ^" к (фи.тр еро.ион^ут. /Иојсеј ШТ1 /ИОНЛСГНрд 1К.-1ТО [т6 'дЖ(ПКИА Лдкрн V Слр^ј ЕКу н нн м8/ККИ ТОГОЖД! крс.ижд КИ1Тћ Д »1ЕрО-ЕО!ДН!КИ 1787. /Интрополит". Тако исто овај се митронолит сномиње и у новинама „Неологосу" број С466. од 1891. год. као извадак нз архиве дариградске патријаршије. Осим тога био је Дабро-босански епископ Си меон , но незна се у којој години и који је на реду. Овај се називао у посланици својој овако : Епмскоп Дабро - босански, фојнички клишки и далматпнски (Види срп. далматински магазин за год. 1843. страна 10б).

35. Протсопије Визант 1852.-—1855. Овај митрополит имао је помоћника епископа Антима, рођеног у Босни Сроина, сина свештеника Захарије, ефимера сарајевског; а послпје смрти синовљеве постане отац епископом, под именом Софроннје. Обадва ова епископа отац и син умрли су у Сарајеву, и укопани су у старо гробље названо Васи.Ј.ека башта. Прокопије је премјештен на епархију созуагатополску. 36. Дионисије I. 1856.—1860. Родом из Татавле а умро је у Сарајеву. При њему био је епископ Неофит а најприје Софроније, родом из Босне (види број 35), Диониспје био је понешен за благољепије црквено, и заслужпо је похвалу, која му се и данас одаје. ГБеговим настојањем гробље православно ограђепо је зидом, авлија старе цркве проширена и доста иоправљена. 37. Игњашије II. 1860.—1868. Овај митрополит умр'о је 1868. у Бањалуци. приликом његове каноничне посјете, болујући дуже времена, п укопан је ондје у опште хрншћанско гробље, гдје му се и данас познаје гроб. За живота оставио је, од своје мирије 90.000 гроша турских, да се у Бањалуци заведе богословија, која се тим поводом и завела још за његова живота 1867. а г,ећ је г. 1875. укинута; а у њену похвалу може се слободно рећи, да је добро напредовала, јер је освједочено, да је неколико ваљаних свештеннка и учнтеља из истога завода изишло, који и данас својим добрим понашањем одликују се. Овај митрополит био је најприје код Игњатија I. спомоћник епископ; а он опет имао је спомоћника епископа Висариона. 38. Дионисије II. ИлијевиЛ 1868 -1871. а послије тузлански. При њему егшскоп