Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 6

Б -Х. ИСТОЧНИК

Стр. 227

— „Паметни људи врло су добро сравнили , морални живот с ходом брода, вјетрове са страстима, кормило с разумом, и дотјеривање вјетрила с различним ррца стањем, које сам човјек по свој ој вољи промјењује. Све страсти су добре у власти паметнога човјека; најискуснији је онај кормилник, који најбоље умије вјетрове познати и употријебити. Сасвим тихо вријеме највећа је невоља, како на води, тако и у човјечијем срцу. Бура се често може надвладати, али на мирном мору, гдје се никакви баш вјетар не појавл.ује, мора се пропасти" — вели Сенанкур. Ако усталачки будемо прегнули, да днжемо морал у народу, то ћемо доказатн да смо прави шљедбеници апостолскн; а на свјетскн презир не треба се освртати, већ треба једино гледати, да спасемо оно, што се спасти може. Иначе, ко

, може, а неће, тај је, далеко од духовног пастира — пастира доброг, који душу своју полаже за паству своју. Госп. уредниче! Ако ти се евпђају ова моја скромна писма, да их наставим по могућности, а веселиће ме, ако ме буду браћа разумјела — онако. како ја желим, те живо устану, да раде н раде непрестано, а да народ просвијетле видјелом науке Христове, који није дошао на земљу, да људи пропадну, него да се спасу. Прими братски цј елив ! Фоча , 1894. год. Твој у Христу брат: Мар. С. Поповић, учитељ и ђакон.

СТАРИНЕ.

Икона св. Богородице. У овдашњег порезног официјала гос. Милана Бнлбије налази се једна врло лијепа израђена, па можда доста и стара икона Богоматере, коју је поменути господин добпо на дар од свога ђеда пма већ више година. По казпвању Билбину икона та чува се у њиховој породици од неких 200 година, а ишла је у насљетство са оца на сина, те је тако допрла и до гос. Милана . Према свем том што се мисли, да је та икона од давних времена, Ја ипак не могу то тврдитп, јер сви знацн њезини показују, да она није баш тако стара ствар. Многи читаоци погрјешно су разумјели и њезине године, ко је су на њој написане мислећи да је ова икона године 6747 (од створења) начињена, дочим је те године као што ће се мало послије видити било само: „јавленије тога цјелбоноснаго образа" а не да је нкона сама те године начињена. Свакако вриједно је опет о овој иконп коју више прозборити. Лик овај јесте тако нвана „Арапска мајка Божија", која држи Исуса Христа на десној руци, обучена у једноставну арапскога кроја кошуљу, која је на десној нози до кољена нешто узврнута. Исус је са подугачком косом скоро до рамена, а напријед му је коса нешто подрезана и лијепо очешљана тако, да солуфи (ћаћули) допиру до више обрва. Одора на Богоматери такођер је

једноставна, као обично и на другим иконама богороднчнијем. На глави је обична повезача са једнијем косо четвртастим цвјетићем внше чела. На лијевој страни лика код рамена има такођер на хаљини један цвјетић на четпри ћошка (угла), те се протеже мало дуље преко рамеџа, па чини правилан четверокутник. Мало ниже њега има опет на хаљини нека шарка, која пзгледа попут данашњпх тако званих „панцијера", које женске код нас до еада носише и који се од срме правише. Код Богородичне главе на десној страни написани су слова: .нр а на лијевој : ду. Код лика Христова стоји на десној етранп нанисана : јс. На лијевој странн више рамена Богородичнога написано је: фе&дороБША престмА Бцм; Нспод лика са свијем разговјетно написана су етарославенскп ова писмена: Оеи стк1 иЗврлз списантк. счкдоткорнлго а'кразд прггш К цкј нарицае/иаго феСОдорокскУа гаже ко град г ћ Котро /И'к а гавиенп того ц"к.1= кононаго «3крлза кмст г к кл-кто х -лз\[\из (6747 1239.) Д л1цд лкг^стл кк зј д прлзноклнУе то /иб сти)/и8 шкрлз$ ЈЛгакленш того им;рлзл кпрадлоге предложено л1лртл <ицл дма мкисл тиж ст кш СОкрлз вллгок"крио/и8 икеликол! кнзк> ЕаснлЈк* Гешркгпкчко ре1лслк\и8 Кклшић КоСТр0Л1СК0Л|8 ПГЛЛИЦК0Л18.