Босанско-Херцеговачки Источник

Св. б

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 237

као првијех година. — За овом здравицо.« подигао је чашу у добро здравље, дуги живот и срећу високопрепасног г. Т. Алагића високоблаг. госп. Г. Јефтановић, изражујући му у име црквене општине сарај евске срдачну хваду на лиј епом дочеку. Пету здравицу говорио је опет Алагић за здравље и напредак свега пречасног свештенства и т. д. Између наздрављања, позлије усклика: „Живио!" ипјевања: „многаја љета" — пјевали су питомци за трпезом одабране црквене и свјетовне пјесме. Међу тијем пак народ око завода и цркве непрестано је играо и пјевао у најљепшем реду све до б сати послије подне. А тада, као и наши гости, пун одушевљења и лијепијех успомена из ове рпјетке свечаности, разишао се својијем кућама, пјевајући народне пјесме. Високопреосвештени г. ммтрополит Николајевић преноћио је у заводу и ове ноћи, а сјутра дан, давши свога архијерејскога благослова нашим драгијем наставницима и питомцима, отпутовао је у Сарајево. При кратком опису ове свечаноети значајно је поменути, да је високопреч. госп. Т. Алагић, као управитељ ове богосдовије, бдаговремено разаслао писмене позиве (што је сваке похвале достојно!) већини одличнијих људи у Босни и Херцеговини. Позвани су били имитрополити: херцеговачко-захумски и зворничко-тузланскп, који су немогав доћи на славу, — на вријеме уз своје архијерејске бдагослове на позивима се захвалиди: први писмено а други брзојавно, зкелећи професорима и ученицима повољно здравље, дугн зкивот и постигнуће цијељи у ствари задаће ове богословије. Дао Бог, да наша богословија п у будуће у овакоме сјају, у слободп и миру под моИ.ном заштишом нашега најмилостивијега цара и господара Франца Јосифа I. и мудром управом њезина управитеља, професора и проте Алагића прославља свога патрона, св. оца Николу, ради славе имена Божјега и буђења српске народне евијеети у погледу држања нарочито онога, што особито карактерише Србина у разнијем друштвпма на кори земаљској ! У Рељеву , 10. маја 1894. Вид (Ненад) Нарежанин, свргаавајући богослов. Јавна благодарност. Виеока Земаљска вдада за Босну и Херцеговнну благоизволила је у ве-

ликој својој доброти, осим, многих утвари с којима је нашу маринску цркву украсила, још и нужне књиге у којима је наша сиромашна црква оскудјевада — милостиво подарити, и то: 1 Триодион, 1 Пентикостар, 1 Антологион, 1 Псалтир и 1 Благодареније за цара. Зато се од стране одбора српско-правосл. маринске цркве изјављује и овом приликом ВиС01 ој Земаљској влади за милостиви дар најтоплија благодарност. У име одбора српско-православне цркве маринскеМарина (код Приједора). 23. маја 1894. год. Симо Стојановић, свештеник. Јавна захвала. Пред свијетди празник Христовог воскресенпја о. г. госп. Лука Гњато из Љубушкога покдонио је цркви, храму св. Архистратига Михаила у истом мјесту једну Плаштаницу у вриједности од 40 фор. а. вр., и тиме за дуже вријеме подмирио једну ведику црквенЈг потребу. На горњем дару потписани у име својих парохијана дародавцу изриче овијем најтоплију благодарност, и молећи Бога за његово добро здравље, дуг живот и душевно спасење. У Љубушком , 30. маја 1894. Јереј Јован Гргуревић, Јавна захвала. 1 Гсстити и вриједни пресједник наше српско-православне црквене општине госп. Алекса Јовановић трговац из Сребренпце, поред досадашњих многих прилога, подарпо је и сада нашој српско-православно] општпнп за градњу нове цркве у Сребренпци у готовом 1000 форинтп а. вр. Благодарна општина пзрпче овим путем своме пресједнику на његовом дару своју највећу захваДност. Дај Боже, да се и други угледају на њега, а ми — желећи нашем пресједнику, заједно са његовом породнцом, сваку срећу — клпчемо му: живио! У Сребреници , 29. маја 1894. г. За српеко-православну црквену општпну : Ристо Максић, Васо Стевановић, иеровођа. иодиресједник. Двадесетпетогодишња прослава српске читаонице у Бањојлуци. Па Тројпчин дан (б. јуна) ове године проелавља Српска бањалучка читаоница двадеспетогодпшњу славу цосташса свога. Чцст