Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 208

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 6

од спна иди одлази у свијет к бољијем људима. У мом животу впђао сам такове сииове, виђао сам, гдје на цичи зими иије син пустио сиједа оца у собу да се огрије код пећи, коју је сам лијепио. Но обпчно таке неблагодарне синове сустиже и казна Божија. Није бадава речено у петој заповиједи: „ Поштуј оца свога и машер своју, да ти добро буде и да дуго тживиги на земљи и . 0, како се често догађа, да такав човјек, који се налази већ на крају иропасти и коме ти пружаш руку помоћи, иостане твојим највећим пепријатељем, и за твоје добро срце враћа ти клеветом, поткопава ти имање, и шта вшпе ускорава тп смрт. На црну незахвалност треба да је спреман сваки, ко волп другпма добро чинити; на срамоту Хршпћаиетва изникла је и ова пословица: „не чпнп никоме добра, не ћеш имати непријатеља". Позајмиш ли коме новаца у скрајњсј нужди, избавнћеш твојега друга од погибељи, но пази да се он не претвори у непријатеља, кад до^е вријеме, да тп врати зајам. — Можемо запитатп пастире душа, који се, због оскудице љекара, баве по нешто и лијечењем тјеле;:нијох болести, како им се захваљује? Обољела удовнца — мати неколицине одрасле дјеце, од тифуса. Позвали свештеника, он ју спремио, али нпје пропустио дати јој и

хомеопатичка средства. Преко цијеле недјеље, не пазећи на хладну јесен, он ју посјећивао сваки дан н она оздравила. Кад је послије тога свештеник потражио од ње само неколико новчића за пружени јој лијек, она му га ускрати. И много, много прнмјера могло би се, на жалост, навести. Можемо увјерпти свагсога, да, кад је Спаситељу, који је излијечио десет губавијех, дошао једаи, и тг> туђин, да му се захкалн, код нас бива још горе. Од стотине излијечених људи, једва ће се код нас наћи један захвалан. Но ипак не треба да нас то пријечи да добро чпнимо свакоме не за награду, па ни за рпјеч „хвала". већ по дужности хришћанској. Какова је незахвалност мрачнога народа, знао је за то божествени Спаситељ. Он је предсказао раније, шта ће му учинити. Он је, улазећи на магарету у Јерусалим, поздрављен бно као цар, Сви су простирали по путу гранчице и хаљнне н викали: „Слава", но за неколико дана заборављена је била сеа наука сва доброчинства н чудеса н чуо се од тнх истих људи једини глас: „распни, расини!" За то, браћо, будимо увпјек захвални свакоме, ријечима и дјелом, за сва доброчинства добријех људн, по ријечима св. апостола Павла Колосајима „ захвални буј дише (Кол. о, 15.). (Свршиће се).

ЧУДЕСА ПРЕСВЕТЕ Б0Г0Р0ДИЦЕ. Наггисао: Игуман Дионисије Миковић,

Чудо 16. 0 излијечењу руку галилејске царице. Један галилејски цар обудовп. Са ј упокојеном женом имао је. врло лијеиу шћер по имену Марију.

управитељ манастира „Бање а . ;Наставак и свршетак). » Цар се оженио с другом женом која је такоЈје била сасвим лијепа.

Али колико је ова царица била лијепа тнјелом толико је била ружна душом,