Босанско-Херцеговачки Источник

В -Х. источник

Стр. ш

таке ужасве крстове! Зар је мало јунапггва нужио женп, којој је суђено, да има рђава, неморална мужа, пијаницу, карташа, разоритеља иородице! А има и такијех жеиа и матера јуиакиња, које ради .љубави ирема дјеци поднашају све ударце судбе, погрд,-, и батине и не напуштају своје светс* материнске дужности? Зар мало има у свијету саблазни и какво је јунаштво чест ( > нужно несретној дјевојци, која иадн(> у руке грјешника, да спасе своју невиност. н част? Какно јунаштво показиваху први Хрпшћани ва вријеме крвавијех гонења? „Поклони се идолима, одреци се Христа", говорише

мучитељи, „и живићеш сретно". Но Хришћани не слушаше замамљивдјех ријечи и иретпостављаху сваке муке срамиом одступничком животу, и мирно иђаху на ломаче и циркусе, да нх растргну гладне дивље звијери, или се подвргаваху још љућим дуготрајнијим мукама, осгајући вијерни Христу Спаситељу. И нама је у нашем животу нужно јунаштво, којим треба да смо наоружани проти сваком непријатељу, који напада на наше достојанство, нашу часг, нашу истину хрнпгћанску, сјећајући се ријечп св. апостола Павла: „ Пазите, стојше у вјчрн, мушки се држкте, утврђџјте се и (1. Кор. 16, 13)

ГДЈЕ ПОЧИВА БЛАГОСЛОВ БОЖИЈИ! II. писмо уреднику ,,Б.-Х. Источника".

Возљубљеу и у Христау браше! Дозволи ми, дд ове ретке напишем Хришћанину. ХришКани.не ! Јеси ли у скромно} колеби? Јеси ли срећан у пироду? Јеси ли зцдовољан богнством ? Почива ли на теби божји б^агослов ? — Ако си у колеби и Спаситељ се родио у простој пе*штери. Мјесто свпле и кадифе повијеч је био у просте пелене, а положен у јасле на чисту сламу ■ ако имаш дјечиде, хвали Бога, који ти их је поклонио, који те је обрадовао. Дао ти је утјеху у старости. Не презири Хришћанине, ни једнога 0 д малијех. Христос вели: „Гледајте да не пре 3 р е те ни једнога од малијех" (Мит. 18, 10). И „кцд шима учините, мени сте учинили (Мат. 25, 40). Ако си сиромлшан у новцу и имању, не очајавај Хригаћаниц е . И, Христос се родио од сиромашне дјевојке, а да би раширио боље науку еванђелску, изабрао ј е из људи дванаесторицу еиромашнијех рибаргц да и тијем покаже свијету, да није само богат онај, који располаже многијем новцима; ј^р шта су новци ? — Проста употреба људска п гц њима се само луди поносе...

Зар би злато било скупо, да му људи цијену не дадоше ?! „ Тешко је богатау уНи у царсшво небесно\ и вели Христос. А, ево за гато : Многп бргаташи, имајући силне новце, живећи у свакој раскошностн и не помишљају, да ће им доћи задњи час, и не надајући се, да ће доћи господар њихова имања и живота, да их пита: шта су учинили ? — Јесу лп гладне нахранили, жедне напојили, голе заодјели и сиромахе ублажили? •Ђубећи евјетску сујету и раскош, не пада им на ум Бог, ни правда... Живе и раде, како сами хоће, свијет гледају са впснне, а потребне не удостојавају милогаћу, да их ма и лијепо погледају, ако не гата више. — „ ВрједноКа је мати срсЕе• —- среКа се брже обрНе, него воденични камен; — ко свагда на таврдој тгостељи сиава и на камену му је мекано; — штао је иоштаено, најдаље траје — висина чивјека у несвјест баца ; — ко у злато гледа, очи губи; — трчање не иомаже, кад пије на ира впм иуту; — сладак наиитак, чссто се грко илаба; — и на малу јаму, може се небо видјеши; ко се на добро дрво ослања, има добар лад; ко се сам овцом начинио, онога Не и најиослије вуци изјести; ко свагда иреда се гледа, неНе тгоср-