Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 278

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 7

лом украсила и уљепшала, дијелом пако из темеља подигла. Али велем. госп. као год што између Бога и људи имаду (посредници) угодиици божији, који молитве људске принашају иријестолу Свевншшега, тако и овђе на земљи имаду посредници између владара, в.мде и народа, који молбе н жеље народне принашају владару и Елади. Такови посредлици јееу области наше у земљи, а на челу им окружни и котарски престојницп. Наше жеље н молбе овђе у овом граду иринашилисте ви велеможни господине. Од доласка вашега у ову нашу средину гледалисте свагда, да народу у овом окружју без разлике вјере помогнете. Признајем да положај ваш није лак, али иризнајем н то, да сте ви све потешкоће свладатн знали, те сте гледали да овај народ у неку равнотежу метнете. Тако смо ми ето само заузимањем вашим ово наше за цркву лијепо мјесто добити могли. 11 ја као свештеник, и заступник овога народа мога овђе, немогу овом приликом пропустити, а да иоред моје нонизне подајничке благодарпоетп, коју се усућујем из устити Његовом Велпчанству нашем најмилостивпјем цару и краљу Фрањи Јосифу I., иоред благодарности, коју изричем Нзеговој преузвишености госиодину заједиичком министру Венијамину ил. Калају, норед благодарности коју изричем Високој Зем. Влади, неизречем и вама велеможнп господине. Моје су ријечи слабе да би ја ту нашу захвалу нзразио онако, како се она збиља заслужује; али осјећаји народа овога мога великн су, и онч ће оетати као најмилија успомена благодарности на ирам иресгола и владе. Вашу велеможност молпм овом ириликом, да буде тумач, 1у; треба, ових наших осјећаја. Затим се говорцик окренуо народу: А та мој драги народе, уздигни данас ааједно самном свој глае па од срца реци: Да Бог поживи Његово Величанство нашег најмилостивнјег цара п краља Фрању Јоенфа I. (бурно трократпо заори се у народу жибио !!); да Бог поживи Његову преузвишеност гоеп. мпнистра Веиијамина пл. Калаја и Внсоку Зем. Владу (бурно живили!); да Бог иоживи Његово Виеоко нреосвештенетво нашега љубљенога Архиеиископа и Мктрополпта г Борђа Нш-голајевнћа, који је евој архијерејски благослов изволио нам иодјелити, те смо ми данас ово мјесто посветили (бурно живио!).

Послије овога гов/ра захвалио се окружни нрестојник срдачно, те је том приликом са неколшсо усрдних ријечн подучио народ, да буде истрајан, напоменуши да ће Вис. Зем. Влада увјек на руци према раду ове цркве наклоњена бити; а уједно позва народ, да уздигне својчглас за здравље Његовог Велнчанства п Вис. Владе. Нашто се опет заори бурно живпо ! ! Послије овога прочитао је свештеник Стеван Ковачевић парох дољанскк „Споменицу"; те по прочитању исте слиједилп су потписи од виђеније особа, одбора и свештенсгва. Послије овога началствујушчи положио је Споменицу у темељнн камен; а за тим јс извршен уобичајени церемонпј ал. Неимар је додао чекић началствујућем свештенику, те је овај ударио у темељни камен три пута и то: ,,У име Бога евемогућега, у здравље Његовог Величанства цара, у здравље Његовог Високопреосвештенста' - , те је додао чекић окружиом престојпику тс је н он ударио у темељ три пуга: ,,за здравље цара, владе п народа срп. православнога". Он је предао кот. управитељу и тако чекић ишао од руке до руке док су се све виђеније личности обредиле. Поелије посвсте вратила се литија и на"род у цркву те се је тим богослужење завршило. На свештеничком ручку било је неколико пријатни здравица, у здравље цара, Митрополита, народа п т. д. и т. д.; а послије читанп су разни бр^ојави и честпткс које су тога дана одбору стигле, као н. пр. од корјеничких Срба, онштине нз Бос. Градиште, бањалучког проте В. К. и јеромонаха П. Иванчевића, браће Урошевнћ из Сребренице, Ристића из бос. Шамца, српске општине Приједорске и Тузланске, Хаџи нопа Миле Попадпћа, али најзнаменптија чесгитка бпла је она од српскога родољуба н трговца пз Вос. Крупе госп. Марка Добројевића у којој он уз срдачну честитку шаље још на темељ црквени двије стотине фориптп. Тако је тога дана народ провео у највећем весељу и задовољству у колу пјевајући и пграјући на житној пијацп до мркле ноћи. Поп Стеван. Двадесетпетогодишња прослава задарске бо ГОСЛОВИЈе. Од управе српско-православне богословије у Задру стигао је уредништву овај позив: