Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 7

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 245

морају свештенпци свако даље судјеловање ускратити, и ствар свому епископу дијецезану, а по потреби и државному суду иријавитхг. Особито ваља на уму имати, да у случају отмице отета женска, докле год се налази у власти отмичара, не може с њиме ваљано склоиити брака; — тек кад се врати у стање слободе може она, ако уоће, ваљано очитоватп вољу, да желп с дотичником у брак ступити. б) Да се ђозна. гша ли намјереном браку какве сметње са сшране цркве или ђржаве. Тога ради морају свештеници сами уређа рађи — истраживати, постоји ли између брачника какво сродство по крви, духу, или пријатељству; пристају ли на брак родитељи, ако су брачници малољетни; или старатељи и државни суд, ако су исти снроте; је ли женнк војии обвезаник; или постоји ли може бити друга која ниже наведена брачна сметња; те збуде ли се то, морају сваки даљи поступак обуставити, обратити се па свог епискоиа дијецезана, и од њега затражпти нужно разјатињење, односно упутити странке, да од намјеренога брака, пошто му сметња на путу стоји, одустану, илн ради разрјешења од те сметње код епискоиа дијецезана нужне кораке учине. в) ђа се ђозна, јесу ли брачници у хришЛанској вјери ђовољно пођучени, и знађу ли главпе молишве , које црква пропнсује, како би касније својим хришЛанским рођишељским дужностима кадри били како ваља одговорити. У ту сврху мораће свештеник, иошто се најприје код претходнога горе поменутота испита увјерио, да памјереном браку нема никакве законске сметње, брачиике, ако су ирвобрачници испитати из вјеронауке, који нспит обухвата: Молитву Господњу, К"кј)8к>, Богој^одице дјево, десет Божијих п девет црквених заповиједи, те не покажу ли му брачиици ири нсииту довољно знања, мора их сам у шом поучити, и не смије нх дотле вјенчаши док поменути пропис не буде сасвнјем задовољен. 3. Брачни исиит лора. извршити онај иарох, у чијој парохијн имају брачниии евоје сагално и ређовно иребивалигише — код особа, које немају сгалног и редовног нребивалишта, парох мјеста, у коме бораве. Ако су брачницн из разних иарохија , мора брачни испит тачку, а, и б., невјестин парох извршпти, а тачку в. т. ј. исиит из вјеронаука сваки парох са својом страном т. ј. женнков са жеником, невјестпн са невјестом. У ту се сврху моро иарох невјестин обратиши на иароха женикова, те назначивши му име, презиме п сталеж брачника, њихових родитеља, а ако су другобрачници, и њихова, првог еупруга, мјесто и годину рођења, мјесто борављања, кућии брпј, брак, у који ступају: (први, други или трећи), као и то, да наумљенсш браку, колико је он дознати могао, нема ппкакве законске сметње, нстог замолити, да п он са женпком испит свршн, па ако не нађе никакве сметње, да псти од олтара у смислу ниже наведенпх прописа трниут огласи. 4. Послије брачиог испнта мора свештеник по приложеном обрасцу уписати брач/шке, у књижицу, за то одре/>ену; за тијем их својски иоучити о велнчини и светињи, а особито о перазрјеишвости и божанском иоријеклу тајне брака; о узајамннм брачним п другим дужностима, које из брака извиру; о дужностима према цркви, према роднтељнма и ро^еној дјецн евојој; на пошљетку мора их свештеннк строго 0