Босанско-Херцеговачки Источник

. Св. 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 295

жпвот земаљски дат нам је за напредовање у добру. Отпочеће вријеме жетве, крај свпјета, кад ће Бог потражити од нас рачуна о нашем животу, и добротворство таковог праведника доипјећеплод свој, под којим се сасвим праведно мисли награда у царству иебесном. „Но премда подвпжницн добротворства плодове трудова својпх" говори св, Атанас.нја Велшси, „доносе у будућем, псто тако и овдје, као некнм лигаћем, осјењапају се благом надом п тежину трудова прикпвају душевнпм насладама". И не само то, но као што говори епископ Иринеј (в. тумачење му па псалтир ст. 4), докле су год овдје* непрестано свеблагога Владпку у снему и свачему имају као помоћнпка. Јер тога радн и говори (Дадив): „кгж еликл аш,« тиојНГГ ' к . угп'к'[ т, к'', као што и божаиствеин аиостол свједочи: „ онима, који љубе Бога све иде на додро " (Рим. 8, 28), т. ј. и саме несреће п пезгоде живота служе им иа получење виших и најсавршенијих циљева. Ову истину, да Бог не осгавља праведника без своје помоћи и у будућем живоћу, псалмопјевац на другом мјесту изражава, разјашњава и потвр^ује овим ријечима: кад иосрне да падне не Ие иасти, јер га Господ држи за руку. Млад бијах и остарих и невидјех ираведника остављена, ни дјеце његове да иросе (Псал. 86, 24. 25.) Животи св. угодника Божијих на свакој страни прес/гавл.ају нам живе примјере овога, да Бог штити праведнпке својим милоср^ем. И колико је зацијело сваки од нас видио такових примјера у животу, који нас окружава!? 4. Не тако иечесгивж, не тако: но гако пј)а\х, егожЕ коз/иетдггх в^ктрх одх лица зе<или. Изложивши у прва три стиха владање праведника и показавнш на награду, која га чека за удаљавање му од зла и испуњавање закона, псалмопјевац навје-

шћава сад о положају и удесу безбожппка, п да ие би когод помислно, да блага (која се дају и обећавају праведницима), долазе од природних узрока, а ие од промпсла Божпјега, говори: не тако нечестикш не тако. Усугубљеио одрицање показује савршену опрјеку положаја безбожних упоређепо са положајем људи побожних. Тада као подвижиици добротворства, ојачани Божанственом моћи, стоје чврсто; безбожници, ие нмајући таковог ослонца, мучени страстима и замамљени непријатељсгшм дусима, сасвим добро као гато то тумачи блажепп Теодорит, упоређују се са прахом, који се згодпо овамо-онамо расипа противиим вјетровима. Будући лигаени благодатне помопи, онн се суше п слично најлакшем праху, кога вјетар раснпа, као да нсчезавају, ие остављајућн за собом никаквога трага. Као што је п.вева само за вријеме сједнњења са пшеничним зрном п одјвљује се од њега за вријеме внјања, коју вјетар расипа; тако су и безбожници само за вријеме у земном животу свом међу побожнима, корпстећи се овда-онда земним благама, која пм по заслузп не припадају. Раније, или доцпије за све њнх наступиће вријеме праведнога уздарја Божијег, кад ће се подврћп заслуженој им казни. Суд Божнји, који постнзава безбожнике, често се извршује већ и у врнјеме земаљског им живота. кад их Бог походи нли страганим невољама, као негда Јевреје за њихово свраћање у идолопоклонство и безбожност; Навуходоносора за његову охолост (Дан. 2. гл.) и др., нли јога впше страшном смрћу, као н. пр. Кореја, Датана и Авирона, које је прогутала земља за њихову побуну на Мојсеја. А при крају свијета у погаљедњи велики дан грјеганицн ће, по рпјечима Христа Спаситеља, бити одијељени од ираведних, као кукољ од