Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 298

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 8

суштаственост ваплоћеног Спна Божпјег у оба случаја остаје једна и та се и преподаје један пут, преподаје се под два впда, једино ради пуноће њезиног видимог јављења. (Отуда је савршено тачан израз : причестити се под два вида, под којим се разумије: причеститн се једне и исте суштаствености). Лука гл. 22. ст. 19. 6ж( зи км длгжо. Ка овоме припада такође, — 1. Коринт. 11, 24, еж! 3.1 км ло /ИИ/ иое . У ком се смислу имају ове ријечи разумјети: да ли тако, што ће скорим Тијело Христово бити предано на крсне муке, или тако, да се Тијело Христово овај час, на тајној вечери ломи и предлаже, под видом хљеба? Кад би ријечи Христове хтјели узети у првом смпслу, (на прпмјену страдаља РБеговог на Голготи) то би се тај смисао неопходно морао протегнути и на слнчне Христове рпјечп о чаши, о којој је по евангелисту Луки било речено: тж( км про,шки!Т[л (22, 20). Да је ово пак речено о чаши, а не о Крви, коју је она садржавала, — ово јасно доказује грчки текст овијех ријечи: (тоито т о -отгјр^оу Гј хоту/ј б^аб ^хтЈ V) тм а'['[Ј,ат1 р.ои етб о~Гр б[хсоу гу,"/и';б[Ј.е707, што би на српски значило: ова чаша, која се за вас пролива, јесте Нови Завјет Моје Крвн. А будући да је чаша била само на тајној вечери, а на Голготп не, то под овим ријечпма необходно имамо разумјети излијевање Крви Господње на вечери под видом вина, а не за вријеме распјатија под прпродним видом крви. Према томе и под Тијелом — када говорп Господ: зд км длежое, зл км ломилкп, — има се разумјети предложење тијела на вечерп, које се ради причешћа међу ученпке подијелило. Зашто је речено : зн км дж.ио, а не клдгк джлш? Пошљедњи израз поново доказује да се говори о Тијелу које се предлаже ради кушања (као и прТнлшт[, гадит:); ријечи 3.1 км указују на употребљење истог као тајанствену жртву ради спасенија. Тијело будући преломљено и раздијељено пречистим рукама Господњим, бјеше не само таинствена храна прсдложена апостолима, него и спасителна жртва, која се за њих приноси самим Сином Божијим Богу Оцу; и обратно: ова жртва бјеше и храна, слпчно као што при старозавјетном принашању жртава, остатак од ис.те употребљаваше се као храна свештеника и оних који ју принашаху. 0"|'[ ткорит! КТ> Л10( КО[ПОЛ1ИНИН». С'Т( — све ОИО, што је Господ учинио, када је узео хљеб. благодарио, преломио и дао својим ученицима. Ово

бјеше прва Евхаристија, свршена од самог божественог првосвештеника, и она је остала са тпм битним цртама у свима лигургијама васељенске пркве. В ћ л!ое ко:пол1инин'('(, ради спомена на Мене, јер Мене неће бити с вами, као што бијах с вами до сада: видимо општење ваше са Мном ускратиће вам се; мјесто тога наступиће општерве таинствено, чрез кушање Мога Тијела под видом хл.еба. Мат. 26, 27. И при/и-к чдш8 уклл^ коздлк-к (е'Ј'/ао г .атГјаас). С нова мора,се рећи, да се п овдје упоњатију благодарења садржп и поњатијепрошења, имајућн својим предметом освећење вина Духом Оца и Сина и предложење овога у праву крв Христа Бога. Ддд! Н.и-К, ГЛПГО.ГА : П1НТ! 0 Т 1ј Н!А К[И. РијвЧ к(и бјеше с намјером изречена. Вино се не могаше раздијелити, као што раздпјељен бјеше хљеб, кога је сам Господ разломио и раздијелио међу ученике. Чаша бјеше само једна и мораше се давати пз руке у рукз г . Да можда који од апостола не би пропустио да пз ње пије, Христос ономиљућп говори: шите кш . Овим ријечима као да је у напријед хтио изобличити римску цркву, која своје вјерне причешћује само под једним видом — хљеба, а лишава их чаше. Даље: рпјечи, са којима је Господ спровео предложење чаше, у св. писму не наводе се свуда једнако, него два прва евангелиста наиоде једнако, а евшгелист .1 ука и апостол Павле друкчије: први своде ријечи Христове на чашу, а други на садржину исте. Лук. 22. гл. 20 СТ. С'Т а члшд нокми з^к^тт, Л10(и крокш. Ср. 1. Кор. 11, 25. Прво шта се у опште има разумјети под ријечју : завјет ? По своме првобитном значењу та ријеч (о'.а.\Ијхур је истовјетна са ријечју завештање. Завјет садржи у себи обећања, као дије лове, из когјеоно састављено. Обећања Божија народу израиљском, а особпто обећање о доласку Месије — сачињаваше стари завјет. Обећања, дарована Христом Бзеговом сваком правом пошљедоватељу, чинп или саставља новн завјет 1 ). !) Будући се обећања Еожија никада не дају без условља, који се састоје у вршењу Божијих заповиједи од стране човјека, то у обим завјета } осим обећаља, снадају и заповиједи. Отуда се у светом. писму под именом завјеш називају једаред заповиједи, једаред обећања и друго. У погаљедњем случају ова би се ријеч могла објаснити у смислу као неког заједннчког уговора између Богаил,уди; но нри томе не смијемо заборавити, да схватање у том смислу може се сматрати само у антропоморФичком смислу, према одношајима човјека а у самој пак ствари, завјет Божији јесте само Божије дјело, а не плод узајамног уговора нзмеђу Бога и л>уди.