Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 299

У каквом је смнслу Господ на тајној вечери назвао новим завјетом чашу, у којој се налазаше освећено вино? Као што и ми називамо завјештањем и вољу завјештача, и хартију на којој је она написана, — као што се код Грка и Римлзана једним имееом (опоубу, ЉесТиз) називаше и уговор и онај чпн којим се тај уговор потврђивао т. ј. у смислу свршене жртве приликом закључпвања уговора; тако ее и под ријечима Христовпм у којима се чаша назива новим завјетом има разумјетп сам нови завјет са његовнм великим и драгоцјеним обећашима. Но чаша сама по себи не служп залогом нових обећања, него крв Христова, која се у њој садржава; за то је и додано: к-к ,иож кроки, које значи: „Ова јо чаша, чрез крв моју која се у њој иалази нови завјет". Као што је познато, и Мојсеј је прпликом даровања Јеврејима старог завјета кропио ихкрвљу жртвеног телца, говорећи: и крок-к зик-бти, егшж! злк^ш^ Гошодг к-к кл/И^к (Исход, 24, 8). Из овога Долазимо ми на ову мисао: као основа свију Божијих обећања јесте примирење Бога са човјеком; ово се примпрење извршидо за сва времена један пут чрез крв Христову; према томе ничим другим, осим крвљу, не могаше се удоетовјерити ни старп, ни нови завјет, или жртвеном крви Мојсеја која предобразоваше крв новог завјета, или крвљу самог јагњета Божијег. Али крв старозавјетних жртава сама по себи не могаше уепоставити прпмирење. />удући је она била само предобраз крвп Христове; само ова пошљедња јесте права примирнтелна и искупителна крв. Она је залог испуњења нових обећања, јер Онај. који Своју крв даје за пиће и тијело Своје за јело, пеће отказати Овојпм вјернима ни друге благодатп. До сад је речено, да је ова чаша нови завјет, због њене садржине — крвп Христове; но да садржина чаше није већ више вино него крв Христова, досад по ријечпма Христовнм, наведенпм од евангелиста Луке и апостола Павла није потпуно доказана. То се изрично тврди ријечнма двојпце првих евангелиста. Мат. 26, 28. С'1А ко есгк крокк .ИО/А, ноклгш %лБ^ТД, Л1НШГ1А ИЗЛЧКЛ!,ИЛ, К0 ШГТ(1КЛ!Н1( Гр^ШК-К. С!"а — тоОто, а не оитос; јер то је већ крв, а1ца. а не вино, ићод. Крокк жоа иоклгш злк^-тл. Овај израз има очевидн} г везу са горенаведеним

ријечима Мојсеовнм: ч крок-к злк-бтд, егшж! здк^ш,д Гогпод-к к-к к,1 ,ч'к. Но аналогији са оним, што бјеше свршено Мојсејем при гори Синајској, објасњује се иријеч: излиОва ријеч бјеше употребљена два пута: у изречењу о чаши (у еванг. Луки ап. Павла), и у изречењу о самој крвп новога завјета (у еванг. Мат. п Марка) ; у оба случаја указује се на саопштење завјетне крви учесницима завјета. Мојсеј кропљаше крвљу жртвеног телца народ израиљски, када је томе народу поДарен бно завјет синајски. По учењу апостола, и Хришћани се кропе крвљу Исуса Хрпста (I. Петар 1, 2,) крокш кроп/шпл, г,1лго,нош,!н, и!жмн Лк!,1!ки). Окроплвње, пропзведено оа, Мојсеја на горп Синајској, имађаше ту цијељ, да свакога од њпх учини учесником завјетне крвп и самога завјета. У новом завјету слично кроплење свршује се примањем крви Христове пз благословене чаше: Члшд елдгомокнпа, »ж: кллГОГЛОКЛА!,!!!!, Н! ШЕШ^н'1! ЛИ КрОК! ^рНГТОКК! СГТК (I. Кор. 10, 16). Према томе, ријечи: зл клг-к изликд !. ила , — што је речено о евхаристовној крви у опште, — садрже у себи и смисао: кропеће или свакоме Хрпшћанину давајуће крви. Ријечју: изликш , ила , имало се у впду то, што се крв Господа не раздјељује у капље, као што то бјеше код Мојсеовог кропљења, пеко тече као бујни извор, дарованп Хришћанима за то, да би се налазили у постојаном јединству са установљењем новога завјета, с Његовим Оцем и Светнм Духом. Такова је завјетна крв пролпвена на Годготи и прољевала се у почетку међу апостоле, а по томе и међу свима који вјерују у Евхаристију 1 ). Ријечи: зл кк( („1ук.) н зд жног Т а (Мат.) указују на жртвено значење Евхаристије. Во остлкл1Ж! гр-б^ок^к. Источник крви Христове прије свега даје онима који се њиме нанајају, прво и наЈвеће благо новога завјета опроштење гријехова, јер је то крв Христова, који је умро за гријехе свију људи. Смрт се Његова не понавља, али искупљење, добивено чрез ту смрт, даје се кроз сва времена, свпма ») Рационалпете уче, да се под овим ријечима Христовим има разумјети једино крв изл.свена на Голготи и да је вино у Бевхаристији само символ те крви, да је причешћиваље тим впном само символ усвајања Госиодом принесене жртве на Голготи. Но ако у Евхаристији није нрава крв Христова, ако се она само један пут на Голготн пролила п тамо усахпула, то како се онда мн и данас, сагчасно учењу апосголском — њоме кропимо и чистимо се од гриехова '? Нема дакле сумње, да се Христове ријечи : [ј а естк крокк .иоА — имају тумачити у оном смислу у коме су и изречене и како нас и наша православна црква учи.