Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 309

чалник Мухамеданац и много народа. а било је и ш црногорске гранпце. Црква је посвећена првомученнку и архиђакону Стевану. Освећена је у петак 8. јула. Налази се на граници Дрне Горе и Херцеговине. Том приликом уведен је Тома Братић, богослов — у ђаконски чин. У петак, исти дан, кренуо је митрополнт на Степеп у попа Авдаловића а у суботу стигао у Билећу. На Планој код Билеће причекали су владику: српско-правослсвна општина, свештенство, началник билећкп — Мухамеданац и котарски управитељ билећкп г. Адамовић. Српскоправославна општина приредила је ручак у иочаст митрополиту Серафиму; у вече је било освјетљење парка, а свирала је војничка музика у почаст' митрополпту. У недјељу је била служба под Осојем. У понедјељак 11. јула кренуо је Високопреосвештенп Серафим из Билеће у Добрићево^ испраћен од народа, црквених и свјетских власти, нај о ду шевљениј е. .. Из манастпра Добрићева, у пратљи преподобног оца игумана Јевстатија и неколико свештеника. дошао је Високопреосвештенп Серафим у ЈБубомир 13. јула, да освети саграђену цркву. И овдје љубав народна срела г. митроттолита. Свештеници из билећког иротопрезвптерата окуиише се, а и требињски парох пречасни Ристо Кочовић, администратор, дошао је из Требнња у Добрићево и. допратио г. митрополпта. Свештеника је било десет и два калуђера. Освећење је обављено 14. јула. Црква је доста велика и од тврдог материјала саграђена. Освећењу присуствовао је велики број народа и ако је био радни дан; дошао је и билећки управитељ Адамовић. Из Требиња је такође дошла лијепа кита грађана. На свечаном ручку, који је у част митропотиту приређен, била су још сва свештена лица, управитељ Адамовић, Требињци и народни први људи из околице. Нрву здравицу подиже митрополит у здравље 1Беговог Величанства цара и краља Фрање Јовифа I. II етаче, да он народу у Босни и Херцеговини без разлике вјере штити слободу вјероисиовијести, те и пама; пожеље му дуг живот и срећу са свим владајућим домом и заврши са: живио ! На то се заори из свију грла: Живио ! и отпјева: „Многаја љета" ! Другу здравииу подигао је управитељ Адамовић за здравље. госп. митронолита Серафима. И он је

завршио са: жпвио! Читав народ је то поновпо по неколико пута, а за трпезом се отпјевало : Многаја љета! Трећу здравицу, као захвалницу госп. Адамовићу, подигао је ђакон и тајник митрополитов го.сп. Стеван Правица за мннистра Калаја, Земаљску Владу, окружног престојника мостарског барона Бенка и за госп. Адамовића. 11 на то се отпјевало: многаја љета, а клицало: живио! Требињски парох г. Р. Кочовић захвалио је свима, који се трудише, да се сагради црква у Љубомиру, а особито Јовану Ђуричићу, који је и у Америку ишао и доста труда и новца уложио за цркву љубомирску, која се највише његовим поисртвовањем подиже и за коју народ прича, да је био некад манастир. При ручку је пало доста новца за цркву. Црква је посвећена св. апостолу Петру и Павлу. Читав дан народ се веселио пјесмом и игром. Впеокопреосвештени госп. Серафим примио је најљубазније сгакога, ко је од народа к њему дошао. Сјутра дан у 9 сати дошао је Високопрео<?вештени Серафим у Требиње. Пред њега изађоше предсједник и потпредсједник српско-правнславне општине и још неки грађани на Моско. Пред Требињем дочекала су га дјеца српске основне шкоде, пјевајући: „Спаси Христе", лијепа кита грађана и нешто чиновнпка. Најприје је дошао госп. митрополит у иркву, а онда је отпраћен до стана, гдје му је дошао замјеник престојников судац госп. Пајтони и политички пристав г. Марцел. Посјетио је митрополита градски начелник кајмекам Девтедаровић, кадпја, бегови и сво одлично грађанство. У недјељу служио је Високопреосоештени са више свештеника архијерејек.у службу у требињској цркви. На архијерејској служби поучио је народ Виеокопреоевештени мптрополит опет дивном бесједом и посветио је потписаног у ђаконски чин. По свршетку свете службе држао је Високопреосвештени сједницу са свештеницима требињског протопрезвитерата. На сједници је питао Високопреосвештени свештенетво о стању цркава, пнтао је: да ли свим прописатим празницима држе службу; да ли проиовиједају; како народ похађа цркву; да ли свака црква има потребве ствари и сасу г де, те о свему поеавјетовао свештенике. пружио помоћ, гдје је ова требала; препоручио свештенству, да најревносније врши своју тешку душноет; препоручио међусобну љубав и помагање .