Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 9

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 347

свештеницима достојно причешћивати се вели правило, т. ј. оно забрањује свјетовњаку причешћивати се у олтару код пријестола са свештенидпма. Ово тумачење, скучујући таким начином смисао правила, као да се удаљава од питања, је ли дозвољено свјетовњаку у друго вријеме, осим причешћивања светих Тајана, стајати у олтару, на скромном мјесту, далеко од прнјестола и свештенослужитеља. При овоме треба се сјетити, да је по старо-древном обичају олтар имао своја предолтарја, и жртвеник у предолтарју био је приступан свјетовњаку за принос. Гдје ово има, тамо савјетујем да свјетовњак не помиче даље. На жалост, древни распоред храма већином је пзгубљен, и онај, који иде са просфором ка жртвенику, он по нужди иде управ у олтар. У такоме случају савјетујем, колико је могуће, не прикучивати се пријестолу и не ићи између пријестола и горњег мјеста, а тако и између пријестола и дарских врата; јер то је савршено олтар п нут Христов. Мени се чини, да су јо снисхоћење учинили потребним наши прешаственици, допуетпвши скрзћивање олтара. Или не треба чиннти снисхођења? Или, ако се

бојимо да с тнме гријешимо, треба се у потпуном смислу држатп правила, те исћерати вае пз олтара? Може битп, али ја се бојим строгости за друге за то, што је се бојим и за себе. И знајући, да усљед грјешности моје, требало би мене првога исћерати, те не смијем без велике нужде ни друге изгонити. . . . Ја сам допуштао вама и чак звао сам вас да стојите у олтару, на скромном мјесту, и мнслпм да они, којп овдје стоје са страхом и са признањем свога недостојанства, но са вјером и надеждом на милосрђе Божије не вријеђају светиње, већ мојој немоћи и недостојанству помажу својим опкењем у молитви". 1 ) Чување саборског правила митрополит Филарет сматрао је као врло важно;питање о томе он је предлагао на проеуђење архпјереја, и најпослије молио је Свети Синод за уредбу да би се очувало благоговјеније према светињи олара 2 ). С руеког В. С. П. х ) Сокр. лнсбн. н отзмк. Т. III., стр. 547.—548. 2 ) СоЕр. -ин-кн. н отзмк. То.и-к IV., стр. 116 117., 131; Чтж. оеш,. лик. д^. пр. 1892., окт.

СРПСКЕ СТАРИНЕ. Сакупио. Мар. С. Моповић. српски учитељ.

Ове старине српске, што сам их прикупио, •већим дцјелом — изнијећу их данашњим правописом у „Бос.-Херц. Источнпку". Само ћу остати вјеран орнгиналу т. ј. ријеч нпкакову не ћу измпјенити. Што се не буде разумјело, то је протумачено у загради. Слова: к, т», н, а , е написао сам као и у оригиналу. 1. Мјесечник за јануар. Ова Србуља написана је лијепим рукописом. Величине је, као руски мјесечници; или цравије: дужине 31 цм., ширине 21 цм., дебљине 5 цм. Корице су дрвене, а по њима једра кожа. По леђима кожа је подерата. Корице су извезене разним звјездицама и фигурама. На првој корици написано је рукописним словпма, која еу готово сва изблијеђела: „Пнм <13". Испод овога другом руком: „Иоко Тоишкнкк у СУдиржннн .<ко Пог дл к.мгомок&но пр!Шло ч 1855 (год.) Дда.ирн 10. к^пнг.но 1855. Лприлн нл /Плркокдлнк 1 '.

Сударевпна, то је кућа неког бпвшег мухамеданца Арслана Судара , којујекуиио | -Јово ТотовиН. Ову сам књигу нашао у брата Јовова Риста ТошовиЛа , мога таста, који ми је прнповједао, да је исти његов брат, Јово — јако био заљубљен у чптање црквенијех књига; и гдје је год могао куповао их је. Испод горњега потппса на средини пише: „Кр(Л1А М 6р!ЛГОНЛЈС ШјСОЛНП ДоколгацЋ ГОД.1 1822 у Фочн. Првог листа нема. У цијелој књизи пма 220 листова. Слова су писана црвеним и црним мастилоЈГ. Само на насловном листу, исцртана је лијепа фигура, а тако и почетни наслов, црвепим и плавим мастилом. У истој фпгурн стоји рукописом записано на тримјеста: Л1ог»н Лрон М лна. Листови су једрп и глатки. На. 40 листу с друге стране, код четврте пјесме од богојављенске катаваснје, стоји попрнјеко написано: „ЗрН. 1НЦ( оср^то^ КК ИЗКОД^ ДКЛ нр.ИОМ. »1 ти подлн единг нл (дн8 ЈтрлнУ, л др6'гн н.< дрУгУ. 41