Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 9

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 349

сионови. н! чтб про(ч)е. ов-кс^х-к) сп(х"к) бл(а)годарим Б;<, емоуже слава в г к в-бки, амин^к.-. •—. Тог(д)а с-кзида али паша гра(д-к) на колашиновићу". , ' II. Требник. Дугачак 15 цм., пшрок 10, а дебео 5 цм. И ова је Србуља у дрвеним корицама, које су опточеие кожом. Првих и задњих листова нема. Књига је доста стара. Гдје је и кад писана, није мп могуће знати. Слова су прплично разговијетна. Неке молитве исписане су ситним, а неке опет крупнијим словнма. На првој корици стоји записано, слабим рукописом: „С иа сн.а требншс нопа Илие Стапарца дшз (7257.) от р(ожде)ства л\| г '" и (1748)^. У срединп + на једном листу има мали печат, величине, као већи прстен и у љему врло замртено написано овако:

Перш

а попов

Чита се: Периша Попови^.

ић

Опет у средини утурена су и увезана два лисТа. IЈа првом с нредње стране замршено је написано: „Сен свАта и божествена К'мшга требншск 1 'ерег р (Христова) Теодора спн попа новака говедариде как/к престави се поп новак влето 1808 : Знати се кад се роди Милош-к Јованов-к Говедарица влето на: 1781. маил: 8: на светота Теодора Стратилата. (Ово је погрјешка: св. Тодор Стратилат слави се 8. фебруара). Са друге стране: „Пишем^к а М плошћ Г оведарица попу Луки поздрав да ми пошлеш-к воиске плае" . . . Испод овога је цодвучено, па Д&ЈБ6 * „Знан попе Теодоре царскаА заповиед-к и шчо твое книге каза". Опет подвучено, па наставља на другом листу: „1808: априла: 7 ношч-к уторак-к вече престави се анћа матер милоша кнежева говедарице". Испод овога још неколико врло замршенијех ријечи. Овај се требннк налази у г. Риста ТошовиИа. III. Псалтир. Нрегледајући црквене кљиге, претурао сам листове великог Псалтира, штампана у Москви,

новељенијем великог императора Александра ПавловиИа 1814. г. Индикта 2. мјесеца јулија и на страни 412. нађем написано чистим рукописом: „Вл-бто 1837. писано мајл первп у Фочи". А исцод овога наставља: „Дође владика Госиодин Прокопие: митрополит-к у Херцеговину 1837. мца ануарил 29. дан. Тогда царствукчнчу в: константин^ град-6 Султан Махмут-к. Низамски поставптел-к билху два везира На босни други у Мостару Тегобно народу Подписа Пахомие Леромонах-к манастира довоље и Сгаго Арсешл служител-к". Прокоиије 47. митрополит херцеговачки (Грк), дошао у Мостар 11. фебруара 1837, а те исте године 13. Децембра позват је у Дариград и послан на епитимпју у Кесарију Кападокијску. (О овоме види: ПТематизам мнтронблије херцеговачке од 1890. године први чланак од академика Херцеговца //. ДуииИа , архимандрнта). По горњем запису Пахомијеву у Псалтиру, види се, да је Прокопије дошао у Херцеговпну на 13 дана прије, него ли у Мостар, а у које мјесто, то ми је непознато! IV Маргарит. Србул.а ова налази се сада у кући овдашњег грађаннна госп. Димша ЈакшиЛа. Сва је у цјелости, а писана лијепим и крупним словима. Дугачка је 30 цм., широка 20, а дебела 6 цм. На првом лпсту написано је врло крупнијем словима: „С иа книга манастира арангела Михаила" На другом почетном листу: „1777 Мићевићи писа Стана Илинцп (у) Саранику Мирку 1 2 3 4 5". Од прилике у средини, стоји на једном листу попријеко заппсано: „Слава оцу и сину и светому духу Митрополитт* знано буди када дође владика свато херцеговачки на херцеговину кирие кир (Господин, господин) Аксентие во лето отрождества Хрпстова: 1839. Многа.л ему лета. а прежде бивши митрополпт-к херцеговачки Господнн-к Прокопие: 1837. дошо у херцеговину. Писа Јово Јовићићк у Фочи". У херцеговачком шематизму од 1890. год. стоји: 48. митрополит Аксентије (Бугарин). Дошао у Мостар 1. априла 1838., а 1848. год. 27. априла премјештен у Велес. По овоме излази, дакле, да је нокојнп Јово ЈовичиИ погрјешно записао годину.