Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 9

Б.-Х. ИСТОТНИК

Стр. 355

цркве подигне опет нову, у којој би се вјековима свршавала бескрвна жртва, п узноспле топле молитве престолу небеснога Творца. Замисао Ђурпћа била је добра п племеннта, али је исту требало привестп у дјело. Као познаник Срба-Лмериканаца, са којима је впше година.боравио открије пм евоју замисао и племениту намјеру замолившп их да прнтеку у помоћ својој браћи у градњи цркве. Молба његова добила је повољна одзива, даровавши за градњу цркве добровољне прилоге сљедећи: Јово Ђурпћ, (у талијернма) 60; Мара Ђурић 10; њихов спн Радован 11;Гаврило Тркља 20; Душан Тркља 10; Панто Ајчевић 12; Тодор Тушуп 10; Ђуро Елаковић 10; Лука Ђерцћ 10; Глиго Лазаревић 8; Мпћо Рађен 5; Петар Терзић 5; Марко Мишевић 2; Никола Јеремић 3; Јово Косић 2; Анто П. Србиновић 2; Косманца Кортис 1; Ваде Радмпловић 1; Роко Грк 1; Мићо Нетровић 1 , 3 ; Петар Антуновић 1; Мићо Познановпћ 1; Петар Ковачевић 1; .Димитрије Залз 1; Ђуро Радмиловић 1; Мато Лепетић 1; Антун Белевужа 1; Саво Самарџнћ 1; Антун Жпвановпћ ] / 2 ; Иван Антуновпћ 1 / 3 ; Иво Зелен »/ 3 ; Урош Ђурић 1; Андро Краљић '. ј ; Голдо Ћурић 1 / 2 ; Никола Парије 1; Милош Мандић 1; Лазар Ђурпћ 1; Адам Врчевић 1; Петар Бердовић 5; Васо Петковћ 5; Михаил Прибишпћ 1; Саво Терзовић 1; Јован Лепетић 1; Мићо Гојковић 1; Мићо Ротовић 1; Андрија Шкеро 2; Андрија и Спасоје Јововић 3; Милан Радановић 1; Драго Лучић 1; Стево Геруновић 1; Никола Обрадовић 1; Лазар Јововић 2; Крсто

Платонови апостоли и еванђеља. У VIII. свесци „Босанско-Херцеговачког Источнпка" од ове године нриказана је књига: „Апостоли н еванђеља празнична и пеђељна преко целе године, на српски превео -ј- Платон Атанацковић бивши еиископ православне цркве у богоспасајемој енархији Бачкој. Прегледао и поправио оба текста нротојереј Гаврило Бољарић катихета сарајевеки. Нанчево 1894. Наклада књпжаре Браће Јовановића". Та књига изншла је овнјех дана пз штампе, те како носи и моје нме на себк, треба да и ја, као трудбеник на њој, коју ријеч прозборим. Читаоцц ццјењеног лпета „Српског Сиона" сјетиће се оног мога чланчића у шеговом 29.

Вучиновић 2; Ђан Санто 1; Мимо Кортис 1; (све у талијерима). Из горје паведеннх прилога, а уз прппомоћ наше браће Љубомнраца, који нежалпше моралне ни материјалне снаге, подпгла се п довршила нова црква, коју је Његово Впсокопреосвештенство госп. мптрополпт Серафим освјештао дана 14. јула ове год., посветпвши је у славу н част светих апостола Петра и Павла. У Мостару , 11. августа 1894. Из канцеларије ерпско-православне АЕ и Мптрополије Херцеговачко Захолмске. Јавно признање. Доље потпиеана срнскоправославна црквена општнна, наручила је за своју цркву код госп. Петра Николића, трговца у Загребу, иконе за икононоетас, па му ми са наше стране овиме нзјављујемо. да смо, што се тпче рада, потпуно задовољни, не само у солидности и слагању боја, него н у тому што иконе саевим одговарају православному стилу и — за то му остајемо увијек признателни. Српско-православна нрквена општина. У ОтешиЉј, 15. јула 1894. Григорије Стојисављевић, пзрох и ирога. Томо Катић, Глишо Тривуиовић, тутори. Исправак. У свесци УП1. овога листа (за август) ов. г. на 314. страни, у књижевннм вјестима, а код приказане књпге: „ Историја сржкс православне цркве о.д првијех десетина VII. в. до наших дана " изостало је, а треба одмах послпје тих ријечи да дође: Наиисао Нићифор Д-учиН, архимандрит — што се овијем исправља. И ВИЈЕСТИ. броју од 1892. године, под насловом „Наше наставне књиге", гдје у главнпјим потезима разложпх оскудицу у нашим вјеронаучним учебницима, што се огледа у неспретнпм катихизиспма, Литургпци, Догматици, Моралци и т. д. а нарочито у посво погрешнии апостолима и еваиђељима. редигованима по блаженопоч. владици Платону за наше школе, а толико пута крештанпаванима п од три издаваоца до сада издаванпма. Па сам том приликом упозорио наше духовне власти, да се постарају да дођемо час прије до што цјелисходнајих учебппка, а књижаре наше позвах да се при штампању тих школских књига чувају словничкпх погрјешака, нарочито код словенског текста,