Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 372 „Нска их снашице... Нвка се ђугиманска изврши!" Попадија му од владике није смјела доћи. Кад би му сиаха пред владику Григорија изашла, молила га је овако: „Молнм те господине — к'о Бога, допушти ми, да унесем бабу (тако је зкала свекра попа 1оорђа) млло дувана! (Он је жалостан био дуванџија). Тада би се Григорије издерао на њу: „Не дам бре! Не ћет дуван баба Ђурђа!" (Тако га је увијек звао). — А оно ми допушти, да му унесем ђезву каве? — Не бре дјавол ни вода, нек крвиат баба Ћурђа!! На би је онда препипао, да шта није у њедрима сакрилад Ко се не &е згрозиши у оваком призору? Свештвник, Србин, на камењу клечи коњске букагије на ногама му> иа ни то није доста, него га јоги шуЛи, а јоги најгоре мучгти га глади и ии&<',м !!!. Ах, Србине јадни! ТНта лн иијеси препатио?!? Зар треба заборавити, на оваког народног мученика, као што је био иои Ђорђе ИродановиЛ ? — Не, не треба! С хвалом и иризнањем шреба га сиомињати . . . Снаха му је кад — кад кријуЈш носила каву, па је потурн пред мазгалу (отвор куда се ђубре пробацује), одакле је иоп 'БорТје кријући узимао. Кад би јадан угледао снаху, бризиуо би у плач и повикао: „А, нека те снашице — Бог ши дао евако добро!" Над шталом је била школа. Тада је био учитељ, неки тоиаласши Раде родом из Пиве, коме је нста снаха пона Торђа прала халлше. Кад би она кријући дошла у школу са сомуном (љепшпом), да како

Св. 10

дода попу Ђорђу, да не скапа од глади, замолила би учитеља Рада, да му како додају хљеб. Пошто нијесу друкчије могли, њих д воје одвалили би даску од пода (патоса) школског, на отпаши појас, сомун пробуши и свежи за појас, па га онако у шталу пуштај, да узме јадни мои 'Умрђе; који је једва чекао, да види бјела дана, жарка сунца и мјесеца; који је горе јаде јадио него зликовац и робијаги, у мрачној и смрдљивој гитали — меру коњима\. А кад би узео сомун благосиљао би учнтеља и снаху.. И владика Григорије могао је то са задовољством гледатп !! Па још вшне, да би га закинуо, сишао би сам, као да види коња, па бн викнуо смијућн се: „Ха баба Ђурђа — аргос шест месец, да не уљезиги на црква!" — Слава Богу госиодинс ! рекао би са уздахом поп Ђорђе. •Једном се потрефило код штале неко дијете кад је Григорије бно у штали код попа Ђорђа и кад га владика виђе, дозове га, скние Тјетињн фес с главе и метне га попу Ђорђу, а камилавку поиа Т>орђа метне на дијете, вичући задовољно: „Ха баба 'Хлурђа каков си леио!" Григорнје је био велики пијапац, па | је у пићу тукао попа Ђорђа. И, његова нечовјечност, зар не прелазп сваку границу неиоштења? Зар он ннје бпо тирјанин од најгоре врсте?!? Обојнца су на истинн и праведпом суду — и владика Григорије и Ђорђе свештеншс; али дјела треба на јавност... Кад је пои Ђорђе био у апсу (у штали) некп покојни Перо НешовиЛ сусјед му, дошао је једну вече, доино воска и прилнјепио на катанац од штале, па је дао, да се према воску скује кључ. Он

Б.-Х. ИСТОЧНИК