Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 382

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св 10

осјећа, да је оно по евом природном рођењу не више, но дијете гњева Божијега (Ефес. 2, 3), над којим почива проклество Божијс, коме прц самом почетку живота грози несрећа. И ако би младенац остао такав, какав се родио од матере, грје- I шан. оез ослобођења његовог пспод власти ђавола, без благодатнога препорођења у бањи крштења: нз њега, без сумње, постао бп несретни безбожншс и идолопоклоник. он би умножио собом само

број одбачених, бивши лишен наслеђа Божијега, — и тада о њему би нужно било рећи то исто, што је Спасптељ наш рекао о једном човјеку: боље би му било да се није родио она-ј човјек (Мат. 26, 24), Амин. У Митровици , 16. јула 1894. Григорије А. Николић, свештеник.

БЕСЈЕДА

на молитву „во еже нлзна/И«натн отрочд, прјшлкмдс и /иа ко ос <ик1 Л денк ј) ождјн 1 А своепо. (По руском). Ево, браћо, када се првн пут знаменујемо, и печатимо знаком Крста Христова; ево какво живот наш! Па

Протумачпвши у молитвама жени породиљи тајну њених болова и мука при рађању, Црква Христова устпма свештенослужитеља казала је јасно и одређено, да се над женом испунила страховита пресуда правосуђа Божјега: с мукама Леги дјецу рађати (Бит. 3, 16), да је рођени младенац дијете гњева Божјега, да је он у исто доба у броју с онима, који не знају Бога, да је под влашћу ђавола. Да се младенац ослободи од те власти, да избјегне гњев и осуду Господњу и да постане дијете Божје, неопходно му је да прими Христову вјеру и да се препородн у води св. крштења, по заповјести Христа Спаситеља: који узвјерује и иокрсти се саашће се (Марк. 16, 16). И ево св. Црква почиње да приправља новорођенче за тајну св. крштења неким предходним дјеловањима. Одпочињући ослобођавање младенца испод власти ђавола, пастир Цркве оејењава крстним знаком чело, уста и нрси новорођенчета. Крстним знаком свештника дијете, које се прибраја к стаду Христовом, по изразу блаженог Августпна, започнње се у утроби матере — Цркве; крстни знак служи почетком помирења младенца с Господом, који је праведно гњеван на њега. као на рођенога у гријеху, — јавља се знаком Божјега благослова, којп се почиње предавати младенцу од Оца небеснога у име Христа Сиаситеља. Уједно с тим знаком Животворнога Крста Господњег полаже се почетак изгоњељу ђавола из дјетета и свиј.у клеветника његових, јер при извршивању крсног знак уста свештеникова пролзносе и рука му видимо и буквално изображава име Христа Спаситеља, Који Сам рече : џменом мојим изгонићеш ђаволе (Марк. 16, 17).

значење има крстни знак за примајте и свагда са мишљу о Господу, као Почетнику свију благослова, с побожношћу п радошћу благослов од свештенослужитеља на све добро и корисно ; долазите на благоелов, по примјеру древних православних Хришћапа, с погнутом главом, с подгнутим нешто рукама п с цјеливањем деснпце, која вас благосиља, деснице, као милога и драгоцјенога дара. Примајући благослов од пастира Цркве, предаје себе видимо помоИи Вишњега и по томе шчива у заклону Бога небеснога : благослов свештеника, који је с више обучен влашћу да везује и дријеши, најдрагоцјенији је дар за душу човјечпју, оклон јаки и оружје непобједљиво за ђавола. Напомињући о првпм тренутцима нашег ослобођења од духа злобе, благослов јерејски свакад, када долазите да га примите, одбија од вас сву силу вражију, благосиљањем служитеља Христова благосиља вас невидимо Сам Господ шаље вам успјех у свнма добрим дјелима и подузећима вашим. Наоружавши се и оградвши себе крстним знакомкао заставом, мученици Христови побједнли су ђавола, раскинулн су сплетке мучитеља и уппштили су многобоштво (Вас. Вел). Па не стидимо ее и ми, велим ријечима Кирила Јеруеалимскога, да исповиједамо Распетога: са смјелошћу да изображавамо знак крста на челу и на свему : на хље&у, који једемо, на чаши, из које пијемо; { да га изображавамо при почетку и свршетку | рада ; када идемо спавати и кад устајемо, када ј се надазимо на путу и кад се одмарамо. Крст I је ведика одбрана, дата биједшша и невољнима