Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 10

в.-х. иоточник

Стр. З у З

и Ж кс-кхтч д-кисткт*. злк^т* сеоводи ,и л \ ако клагослокЕна еси и5 кскч ^к родок г к, и слдкитса пречесиое н,иа ткое ко к'кки к-ккок^ Л /ИИНТк. Да коскреснетт* Вог'к, и расточатсд крдзи его, и да к'кжлтту (С лица его н{ндеидаш,и его; ако исчезаеттх ди-и-к дл исчезнбтт*, ако та«ттк коскт* ш лнца огна , тако дд погикн8тт\ к"кси ( у лица л1«каш , н \ г к кога, н зналинбк>= ШД1(СА крестнил! г к знлл*ениЕ,и г к; и козкеселн глл= голк>ш,и\'к рад8исА пречЈстни и жикоткорАш,« КрЈСТЕ ГОСПОДЕНК ПрОПАТЛГО ГОСПОДЛ НЈШЈГО ис ^са \ристл, ко адт\ сшеднјлго и попрлкшлго снлб дидволл, и длроклкшаго нллп^ тске крест г к

скон чесни нл прогнлние ксаклго сбпостлтл. Сс) ПрЕЧЕСНИ и Жикоткор/Мцн КрЕСГЕ ГОСИОДЕНК ПО* Л1лглн /ин со скато 1 о госпожек > д'кконз КОГОрО= ДИЦЕК\ СО КС 'к ,ИИ СКАТИ/ИИ КО К 'ккн Лл4ИНТ\. — (Ово што слиједи, придодано је другом руком у ИСТОМ запису). ЊиЛ »ЛЛШ ИНИА ИО,ИОфИ, НЕИ/ИЛ-ИИ ИНИА НЛДЕЖДИ, рлзк-к ТЕКЕ Д 'кко, ти НЛ.ИТч НО/ИОЗИ, НЛ ТЕК 'к НЛД^кЕ/ИОС/Л, И ТОКОНЗ ^КЛЛИ/ИОСА, ТКОН КО есл10 рлки ДЛ НЕПОСТИ 5 ДИ/ИСА. По/ИЛН8 И/ИА ТВОЕ КО КСАКО/ИТ^ род>к и род^к. и окл Л!олиткл (овдје етоји тако звано „Соломуново слово") нл по<иоћ.к раг;8 ко= жиЕ/Иб (име) а/иин. Ђ. П. п.

ОСВЕЋЕЊЕ ЗВ( Овдашљи српеко-православни народ, који овој цркви долази, одавна је имао жел>у, да и ои једанпут чује милозвучни глас звона, код своје св. богомоље, древне царске задужбине, (опширно о овој црквп, налази се у „ДаброБос. Источнику" од 1889. стр. 336, 358 и 377), што ове године и дочека, највише заузимањем вриједног потпредсједника ове црквене општине, г. Ђорђа Марковнћа, који је у општини ту мисао потпомагао и ускорио дјело крају привести. Звоно је набављено из познате звонолпвнице Ђорђа пл. Бота синова из Вршца, у тезкини нето 370 клгр. Народ', који је доста сиромашан, опет је лијепе прилоге чинио, те је унапријед скупљено у новцу 208 фор. а у житу и другим прилозима, који су у нарави у ту цијељ давани било је око 150 форнната. Ма да се надало, да ће звоно стићи амо још до Духова и припреме се чпниле, звоно је стигло тек 13. августа к цркви; због чега се није могла у напријед објавити свечаност, него је на Вел. Госпојину објављено овдашњем народу, а одмах по Госпојини и неким околнпм црквеним општинама, да ће. освећење и подизање звона бити у недјељу 28. августа.

1А У В03УЋ0Ј. Како је ова црква при великој шуми, те само с једну страну народ може долазити, јер је с другу (јужну) страну шума од 8 сати шприне (према Варешу и Високом), те с ту страву и нема никаквих села; а и са ејеверне стране је доста брдовит« и села измијешана с мухамеданским селима, те нема много православног народа, око ове цркве; ипак је у суботу доста народа сабрало се, а особито, који су далеко у вече су дошли. Пошто крај цркве има подоста колиба, које је народ поградио да може преноћити. кад цркви долази и од рђава времена и непогоде склонити се, то се народ размјестио по колибама, а онп са етране који не пмадоше колиба, наложише ватре, те се око ватри рахат разложише. За г. г. евештенике и странце, општина се побринула те у црквеној кући — у којој има пет доста лијепих одаја — мало удобнији копак нрипремпла. У недјељу јутро, отпоче јутрења око 7 сати, нри којој је чинодјејствовао пречасни г. надзиратељ о„ог протопрезвитерата, а за пјевницом појао је уз домаће појце, учитељ овдашње комуналне школе г. Димовић. Црква бјеше препуна народа, престављаше тијело праве побожности тихом и смиреном молитвом.