Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 10

Б -Х. ИСТОЧНИК

Стр. 395

Одмах за овим у салу скупштинску дошло је Његово Високопреосвештенство г. митрополит Михајило са г. г. епискоиима: Савом и Мелентијем, гдје је г. митрополит са дивним говором отворио сједнице скупштинске, напоменувши у свом говору, да је удружсње за ових пет година, од када је засновано, својим радом, знатно потпомогло архијерејима н самом себи у извршењу своје тешке и узвишене пастирске слузкбе. Још је нагласио и позвао свештенство, да се одрече партија и у мјесто њпхног програма проповиједа она начела, која је проповиједао наш пастиреначалник — Господ Исус Хрпстос. Да проповиједа мир, слогу и љубав. Једном ријечи, бесједа је таква, какву је могао само наш највећи књижевник и најбољи бееједник г. митрополит Михајило нзговорити. Ми јако жалимо, што не можемо у цијелоети ову пуну знања и поуке бесједу донијети, но читаоци овог листа могу је прочитатн у „Веснику Српске Цркве" 1 ), гдје ће се по свој прнлици одштампати. Послије овако свечано отворене скупштине приступило се раду. Прочитан је извјештај главног ц уређпвачког одбора, који су нослије извјестних нримједаба примпли. Из иззј.ештаја главног одбора видн се, да је удружење у прошлој години нмало капитала у готовини 11.20б'45 днн. а на дугу код својих чланова 12.000 динара. Расхода је имало око 9.000 динара. Број сарадника на друштвеном органу у овој години знатно је нарастао, што је све допрпнијело, да „Весник Српске Цркве" стоји на лијепој виснни. За овим је поп Марко Петровић парох биоградски читао своју расправу „о насшарелосжи свештеничких кривица с погледом на кондуитну лис.глу свештеничку". И ако је ова расправа доста високим стилом написана и неопредјељиво иредстављена, ипак је послпје неколико учиЈћеНих примједаба од стране појединих говорника, и објашњења иотпредсједника госп. Крупежевића нримљена и донешена одлука : 1) да се учини корак на надлежиом мјоету, да и за свештеми>,ке кривице има застарјелосгии ; и

') ВЈесник у ове зем .1 .е не долззи. Ур.

2) Да свешшенила не кондуишише (оцјењује) само једно лице, протојереј или намјестник, в&ћ три лица : прохаојере'} или намјестник, један кога избере Духовни Суд и један, кога изоере свештенство онига краја. Послије овога усвојен је предлог главног одбора: да се у будуће свештеничка скутитина држи у другој половини мјесеца августа у дане у које главни одоор одреди. Ова јр измјена учињена у цијељи тој : да би се свештенству дала могућност, да може у што већем броју на скупштинн бити заступљеио, а да опет ни црква због тога уштрба не трпи, нарочито ондје, гдје је само један свештеник при цркви. Претресан је још и иредлог „о измјени чл. 229 зак. о црквеним властима , који говори о намјестничким клатама и дневницама протским и евештених лица, када врше службене послове", па је с погледом на ненадлежност скупштине за рјешавање предмета овакове прпроде, прпједлог овај избачен. По предлогу Мнлана С. Пантелића свештеника зајечарског изабран је одбор од 14 лица који је лично у име скупштине молио г. минислира просвјетие, да се материјално стање отлчанствепог свештенства уреди на основу сисгиематичне гглате. Г. министар дао је депутацији своју ријеч, да ће се још на првој народној скупштини постарати, да се евештеничко стање уреди и обезбиједи. Претресан је приједлог попа Сибпна Ђорића о томе: г да само изасланици, које зборови ггојединих срезова изберу, на скупштини имају ираво гласања — рјешавања и . Разлог му је тај, 1пто се са мањим бројем свештеника овако важне скупштинске ствари могу боље и правилније расправити, него ли, када огроман број, нарочито оближњих свештеника, на скупштину дође. О овом предмету говорило је више говорника и свц су се сложили у том, да би се на предложени начин довела пометња у удружењу, да би се исто претворило у чисто партијско удружење, и када сваки члан има дужност да удружењу плаћа свој улог од 12 дин. годишње, и 6 дин. за лист, праведно је дати му и право, а то је да може сваки члан на скупштини присуствовати