Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 426

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 11

права узданица народпа, која ће елужити Богу на славу, вама на дику и понос, а домовини својој на корист и срећу. Честитајући вам од стране св. православне цркве данашњи иразник, молим се Богу и желим, да га у здрављу срећи и напретку много

година свн заједно са вашијем породицама дочекујете и прослављате. А славећи данас св. пророка Данила, дај Боже да здраво и весело дочекамо и да се поклоннмо свијетлом и радосном празннку Рождества Христова и другијем Спаситељевијем празницима. Амчн.

НАДГРОВНА РИЈЕЧ говорена при погребу Михајла М. Врбице у Маглају на Врбасу

26. августа 1894. г.

Еј смрти, ти несита хало, Грозно коеиш велико и мало.

Тужни зборе! Прије три дана, објави нам тужно брујање звона, да је неумитна смрт отела и отргла од нас једну жртву, један млађанп живот, један њежни иупољак руже са родитељских прса, из родитељског загрљаја — закиће најљепше наде родитељске. Па чији је тај живот? Којн је тај пупо" љак? Гдје расте? Ко га одгајива? — Тај њежни и млађани пупољак, рано изгубљена нада родителзска — ово пред нама мртво тијело — јесте тијело Михајила сина славног војводе Маше Врбице и његове племените супруге Маре. — Михајило је рођен на Цетпњу, пријестолннци Црне Горе 6. децембра 1874. године. По свршетку основне школе родитељи су Мнхајила дали у гпмназију, коју је са одличиијем успјехом свршио. Због изврсног талента, и изгледа да ће у наукама напредовати, заволи га кнез Никола н спреми га као свог питомца у царско-отомански лицеј у Цариграду, у коме је покојник пуне двије године дана провео. Но кад му се славни отац пресели у нашу поносну Босну, срце синовље повуче га за својим родитељима и дође к' њима. Али венући за науком н чешћим мољакањем код свог родитеља буде од истог послат у Медлинг (МбсШп^ у Доњој Аустрији), гдје је учио земљодјелску школу, која носи наслов нашег премилостивог цара и краља Франц-Јосифа I. Но тешка бољетица не даде Михајилу да се развије, узрасте п науке довршп, те да својијем талентом и знањем буде од помоћи и користи и себи и другнма.

Не даде му велим, јер по савјету љекарском мораде наш предраги покојник вратити се своме роднтељу на чијим је рукама дана 23. августа ове годнне у 9 сати и 20 минута у вече своју скромну благодарну п млађану душу испустпо. Покојник је био озбиљног изгледа али при том умпљат; челичног карактера алн милосрдан, те се са потпунпм правом може рећи, да сваки онај, који га је позновао, као и онај, са ким се је на ново унознао — да га је на први поглед одмах заволпо, као неку своју рођену својту. Поред нашег дивног српског језика иокојник је говоријо још: руски, француски, њемачки, талијански и турски језик. Еј! ненакнадиви губитче! вријеме је да нам речеш: Оплакано моје тијело мило, Сараните у гробницу дивно! Гђе ће вјечни санак боравитн;

Прелите га по закону цркве, Нек у гробу лпјепо мирише Нек ми слади мој вјечити санак, Док син Божји зовне на састанак ! Ох ! чврсто си заспао, не умијеш рећн своме родитељу, брату, знанцима и пријатељима ни пошљедње — збогом! Мпрно спавај, пастнр св. цркве замјениће те; он, у име твоје, окреће се твоме добром родитељу и брату те говори: помолите се Свевишњему Оцу иебесноме нек вам Он даде своју милостиву утјеху и заштиту; трпељиво сносите големн удар, јер је од Бога, а по ријечима нашега народа „еве