Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 3

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 91

не занемаримо свјетске дужности, које су важније. Она не осу^ује природну наклоност код женских, да се допадне љубезношћу и љепотом одијела; али сматра за гријех неумјереност и сувшнност. И сам св. апостол Павле, који је строго препоручивао првим хришћанима једноставан жикот, без кога нема узвишености у души, није бранио женскима да се одијевају по жељи и укусу, он је само устајао против непристојности у хаљинама, против раскоши једино из сујете, против расипности. Тако. ја жвлим , ппше он, да и жене украшује себе у иришојном одијелу, са сгаидом и поштењвм. Али је к томе дода о:па илешеницама, на златом, или бисером, или хаљипама скуиоцјенима (1 Тим. 2. 9). К'ао што у свима другпм околностима, тако и у овом случају, тај ученик Христов чува их од некорисне излишностп и прекомјерне расипности, тим'впше неумјесне и штетне, јер Је већп дио хришћана бпо јако сиромашан. Права љеиота жвие није у хаљинама, него у невиности, скромности, стидљивосши и уљудности. Томе треба да одговара одијело и накит. Скупа матермја и камење, показаће богаство, но често ће откритп и тајиу гордост; оно пада многима у очи, али љепоте не ће подићи, него ће је још боље потавнитн. Коме ће се показати љубезном, или само сношљнвом сујетна жена или дјовојка, која хоће да парадира? Страет за одијелом, да се допадне, лако доводи слабо чупано срце од глупости к грпјеху, а и сами је губитак златнога времена, које лети у неповрат — доста волики гријех. А зар није грпјех раскош, која расипа благосташе и спокојство породице? Зар није гријех, ако се због сувипгае бриге за хаљинама, из жеље да се доаадне, запостављају дужности према

родитељима, дјеци, своме мужу? НајпослијеЈ зар иије гријех, заљубав спољашњега сјаја жртвовати чистоћу душе, стављати на коцгсу своју будућност, своју судбину? Одк)-да долази пропаст имања, жалосна судба толиких бракова, погибељ многих дјевојака? Неумјерна жеља, да се доиадне, убија женске. Жеља да се допадне, код многе женске није ништа друго, него смијешпа гордост, која получи сврху, да је волу и тггта више обожавају. Такове женске јсокетују са свима без разлике, оне се играју чувствпма човјечијега срца; маме без цијели, опчпњавају без склоности — а све то само за то, да стече дивљење својој љепоти. Да би сачували певиност свога чувства, чувајше свој разум да се не исквари. Не тежите за таким знањем, које вам мало помаже да се умножи домаћа срећа, не тежите за таким знањем, којега од вас нпко не тражи и не очекује, не читајте нштквпх дјола ни књига, до ли оних, које препоруче људи солидни, савјесни. Нарочито се чувајте од уплива такпх литерарних производа, који су паиисапн само ради буђења уображења. Такови саставци, дају лажне појмове о правом животу, представљају обрасце, које треба прнје избјегавати, пего љубити. Кроз њих ћете се научити превисоко мислити, желити, осјећати; скагдашњи, стварни живот, ностаће вам кроз то одвшие обичнпм, протиг.ним. Од таког непаметног читања мјесто образовања стећи ћете обратно; за свијет постаћете внше теготни пего корисни; најпослије постаћете не племенптијн него глупљи, уобра-женпји. Кроз то су многе женске положпле темељ својој 'снротињи; њима је слд тенисо бпло повратити се у своје првобитно