Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 96

Б.-Х. ИСТО т ЈНМК

Св. 3

Већина данашљијех наших свештеника, оба реда, дошли ду, на жалоет, до те маније, да литуршју и остале свештене радње свршавају само као нешто по дужности формалпо ; а не пазе на оио, што им се заповиједа, да све морају свршавати , 7 го кгАкилгк клдгогоскнп/ИТх слд= гочестнц)" 1 ) ... не хитајући, ни дремљући, пмајући вазда на уму страшну гслетву. про= КЛАТ Г К ксакт*, ткорли д 'кло господне С'К \мкрјженТш-к"^), не пазећи да глбжнтн со стрд= ^ОЛ^ II Тр(П6Т0ЛП1 1ЕрЈИ ДОЛЖЕН К, 6СТк" 3 )... и на каштиге, којима ће подлећи свакп свештеник, који је немаран и непажљив при свештенијем радњама 4 ). А о проповиједању код таквих, наравно, ни помена нема ! А то. стоји више на основу немарности него на основу незнања. Али се та света дужноет т. ј. проповиједање не би ни пошто емјела запустити не само при св. литургијама у своје вријеме, но и при осталијем свештенодјејствима у цркви и изван црЕСве, „ма да се у главноме — као што вели Ц. Ст. М. — у данаптње вријеме вјерује, да све напретку тежи: опет се не смије заборавити, да у људскијем пословима има и нека струја, која тежи од горега горему. То је струја свију будалаштина, иорока, немарљивости, неосјетљивости, недјелателности ЛЈудске. Тој струји може (наравно свештенш«) одољети само усиљавањем (лоуком и проповиједањем). Нека би се и незнатно смањило то усиљавањс (проповиједање), тада, не само да би се зауставио напредак, него би се све обрнуло назатку, који, једном отпочет, брзо би растао, и све теже би било зауставити га, докле се не би дотјерало до оног стања, које често видимо у историји, и у коме још многи дијелови човјечанства чаме. Што се нека надчовјечна сила (пастирско проповијсдање), да би се струја обрнула, и да би покрет опет правцем напретка пошао". — Јср, у коме се размјеру са иастирском проповиједи уздижу људи над стањем глупостп, незнања, еујевјерија, подлости, нискости, мекушства, некарактерности, себнчности, зависти: — у томе ће размјеру и људи поправљати се еве дотле, докле се не дође до !) Учит. извј. стр. 23. 2 ) Требн. Петра Могиле М. 1. стр. 24. 8 ) Књига о должн. презвитер. стр. 112. 4 ) Зах. XI. 15. 16. Ос. IV. 6. Јизек. XXXIV. 1.-10. ХХХШ. 7. 8.

оне тачке, до онога циља, до ког се жели, докле има намјеру проповиједник са црквене катедре. Прво начело, дакле, пастира као проиовједника, јесте: да проповиједа, да учи у свако доба, као што му савјетује св. Павле у лицу Тимотеја, кад овако вели: „ Заклињем те ^рсд Боголс и Гостгидом нашим Ппјсом Хјшстом, који, Ив судити живим и мршвим } доласком њсговим и царство.и његовим: проловијгдај слово, настој благоврсмсно .и безиремено (кад је вријеме и кад није вријвме), изобличи, запријети, умоли са сваком стрпљивогиЛу и учењем" б ). С тога и најважнија тачка ваљаности проповиједања јесте: да се добро расвијетли у срцпма и очима слушалаца она страна. која је покривена велом таме незнања, евентуално, дг« се открију, осуде, презру, и забораве чињеннце, које највише тамане и убијају народну свијест, народне врлине, народни морал •, да се покаже на прави пут и праву цијељ, наравно, у границама слободе, на основу права. — Савколик сељачви свијет, па већпм дијелом и варошки, у нашој домовини још је заслијепљен глупијем фатализмом, који хришћанска наука, свијесно и поуздано разматрајући истине, изречно осуђује; још вјерује махом у вјештице, виле,т енце, (?) стуве море, и којекакве чаролије — гатања; а све то I штетно утиче на дух његов, све му то затупљу^е релпгијозно и морално чувство, убија активни и енергични карактер. И тако, под иритиском на активан карактер, т. ј., који се бори противу зла, и којп тежи да над околностима влада, — заостаје у усавршивању свога живота. Треба дакле особито да проповједник с катедре учп своје парохијане, да само вјсрују у истине, а да се већ окану празновјерија и сујевјерија, — од кога је до невјерија сам > корак! Ево шта вели чувени публициста Ц, С., Миљ: „^тварно п снажно мишљење, које се увјерава о истини, на мјесто да снове снива, примјењује се са успјехом на живот". „А у којој се мјери емат^а, или вјерује, да успЈех у животу завпси од судбине или од случаја, у тој мјери замеће се и завист, као тачка народног карактера". У коме се размјеру остављају људи без поучења, у томе се размјеру ограничава круг п>ихова знања, односно њихова осјећања. И у «) П. Тимот. IV. 1—3.