Босанско-Херцеговачки Источник

Б.-Х. ИСТОЧПМК

Стр. 91

тахсоме случвЈу „не само да умно страда народ, него и моралне способности његове занемарују се — јер — чувства се радњом — науком развијају," Оетављати народ сам себи, без наде, звачп то исто, што и не бринути се ни у чему, па из дана у дан осјећати на њему немиле ношљедице и гледатн на њих, као да би од природе долазиле. Зар то није велики гријех, за који ће немаунп тгастири потпаети страшној божјој казни, по ријечима пророка, који ово довикује. „ И пигко сада вама је ова заиовнјесш, свештсници, ако не иослушате и не ставите у срце да. дате славу имсну мојему, вели Госиод над војскама, тада %у пустити на вас ироклество и ироклећу благослове ваше; и проклех их, јер не стављате у срце . . ■ Јер усне свештеникове трсба да чувају знање и закон да се тражи из његовијех усша... Али ви з&ђосте с пуша, п учинисте тс. се многи спотпкоше о закон . . . За то и ја вас учиних ирезреним и поништеним у свега народа, као шшо се ви не држите мојих и.ушова 1 ). А тако раде, зкали Боже, многи наши данашњп свештеници, „изузевши неколико мислећих људи, који се за своју сопствену цијељ баве . . . пословима". Не учећи народ, барем ономе што је најнужније, да зна и не повести га к ономе циљу, који му је Богом намијењен, доћера ће се дотле, — као што каже И. С. М., — да он „почне падати и пропадати, ако се само био уздигао до неке виспне, са које се падати може. Ако Ј V . ди се народ никад ниЈе узвисио... , он заостаЈе В даље у ниском сгању." Дакле, тијем начином губе се стечена добра. (јер је дојакошње правосл. свештенство знало очувати у своме народу правоелавну вјеру и народну побожност, а то су највећа народна добра), која се могу одржати „само продужењем оне исте енергије, којом су и добивена. Добра, која се оставе себи самима, неизбјежнс нропадају." Пастири — свештеници као проповиједници јеванђеља, ни пошто не смију бити хладнокрвни, немарни према овој дужности, нити су од ње дати завести никаквијем махинпцијама и ради себе самијех, ради својих личних интерееа свога сопственог опстанка, јер И. С. Миљ овако вели: „Они, које успјех наведе, да напуете свој обичај брижљивостп и расудљивости, и ону го*) Малах. П. 1. 2. 7. 8. и 9.

товост, са којом одољеваху, неприЈатностима, ријетко да своју добру срећу на н.еној висини дуго одрже." Учећи словесна стада своја — народ на основу црквенијех и државнијех наређења, па слободе и правде, на основу братлге узајамности, — свештеници не емију никад и ни пошто упустпти пукове — у стада своЈ - а, т. ј. духове који теже „да своје идеје и свој начин радње наметну као правило владања и онима, који их не одобравају". Јер — по И, Ст. Миљу — људи су осигурани зала, коЈ 'а бп им други учинити могли, тек у колико су у стању, да самн себе чувају и бране .А право начело, по коме је сваки сигуран за своја права и своје интересе тек онда, кад их сам чува, јесте једно од оних основнихправиламудрости, по којима се управља сваки, који ј.е способан: да сам руководи своЈ - е сопствене послове. Неоспорна ј - е исгина — говори даље Миљ, — да нико . . . не може . . . везивати другима њихове руке ондје, гдје се ради о сачувању њихових сопствених интереса. — А још је јасније, да сваки само евојим сопственим рукама може, у истини, стално радити, да се поправе околности његова живота". А аустријски фелдмаршал Радецки велп: „Кад народ одушевљава такво чувство (чувство самосвијести, самопоуздања: „уздај се у се и у своЈ - е кљусе"), он је непобједив. Никад неће он цогнути главу под страни јарам, нити ће га странац моћи утаманити" . .. Проповиједање, односно наука народу била је свакад нужиа, а данас је и од пријеке потребе. Духовни пастири чим и најмање стану се одмаратн о_д дужности, са којом би имали непргстано бдити, за очување народне свијести. народне вјере, народне способности и моралности, народне привржепости и оданости. Владаоцу и властима, — непрпјатељи, користећи се још и околноетима, уиотрнјеби ће то на свој рачун, а на штету дотичног народа; неемотренп паетири пак биће кажњспп за то, јер се вели: „К* А н (јерее стражк денк н нош,к... кого изг8= кнши л-кност'|'к> н шра.укнТе.ик, <и8ка н \' г к нд теск кзнскша к8дет г к". 2 ) Али, да пастирово ирогтовједање урађа жељеним плодовпма, као нсоиходан услов тражи се од проповјсдника; да свуда и свакад пока-

2 ) 11 о 8 чнпа (кдтмр стр. 7.