Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 116

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 3

љалства, с којим би могли Бога разгњевити, и никада не ћемо скренути с правога пута истине. Вишњи ће нас чувати у све дане живота нашег. п „Мкш не из<иожет г к оу Бога ксак г к г/1(\г'0л г к !" Лука 1, 37

Здраво и весео био драги брате, до краја живота. То ти жели у Христу брат: Невесиње 1895. год. Мар. С. Поповић, пресвитер.

НОВО ЉЕТО — ОБРЕЗАЊЕ ИСУСОВО

Забјељела зора од новога љета, Испунила су се обећања света . . . Већ је осам дана, да се Христос роди, Који сав род људски гр'јеха ослободи. Понијеше Спаса — по закону стару, Родитељи мили светоме олтару. (Као што је анђел Мариј' Дјеви каз'о, Те је Бож'јег сина' тад' Исусом назв'о). Обрезали Њега, име су му дали Нашега су Спаса Исусом назвали. Дијете те расло, како којим даном, Кр'јепило се снагом и духовном раном. Благодат је Бож'ја на Исусу била, Марија га Дјева мудрости учила. Како сваког љета, тако и овога, 0 празнику пасхе славили су Бога. Кад је било Спасу дванајест година, Повела је Дјева свога мила сина. У Јерусалпму нразнике провели, Па се по том врате дому свом весели. А Исус им оста, — то нијесу знали, Мишљели су, с' друштвом отиш'о је мали. Али кад га не би, стадоше га тражит', И за својим сином оплакујућ' јадит', Вратише се назад до у Јерусалим,

Ђе славише пасху са Исусом малим, Послије три дана у цркву одоше, Са учитељима Исуса нађоте; Ђе их смјерно пита и лијепо слуша, (Иа се развесели родитељска душа). Сваки, ко га виђе, дивљаше се Њему, Он им даде вјешта одговора свему. Његов се је разум далеко узнио, Све је учитеље умом задивио! А мати му рече: „ 0 мој сине мили Како смо без шебе ој, несрећни били! Ево, ја и очиац, шражисмо те свуда А ти сад% овдје чиниш нека ууда? и Исус кад је чуо, мајци евојој рече: „0 иремила мајко, ово ми је прече! Не знате л' у оном у да ми ваља биши, Што је Оца мога — заишо %у вам криши ? " Али од љих нико не разумје ове, Умиљате, мудре р'јечи Иеусове .... Па он пође с њима својој кући право, Ђе је раст'о духом, био ув'јск здраво. Слушао их добро, у свакоме раду, Свако је у Њему уждв'о насладу. Вољели га стариј', као сина свога, Својим је животом прослављао Бога. . . . Родољуб.

МОЈОЈ ВЈЕРИ.

Ни мени не да мира И мене чеето дира Та, стара лира, Па морам да запјевам. Кад цијели свијет пјева, Што не би ја? Што ме гони не знам,

Ал пјесме пјеват морам О чем ћу да пјевам? Све је веће старо : Родољубље, љубав, осјећаји, све. Очи, руке, врат и уене, лијепа коса, Лнјепи зуби, мали носић, ситне уши, Већ ми додијало.