Босанско-Херцеговачки Источник

Св, 3

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 87

Сјетите се, поштени старци, ваших младих година! Није ли се то догодило кадгод и с вама? Но строго пазите, пажљиво мотрите, да ли благородна чувства и љубав к поштењу покреће срца њихова, или се равнодушно држе према врлини, према св. вјери православној и њезину упливу. Пазите, теже ли они да стеку корисна знања и науке; воле ли бавити се послом, или проводе вријеме у нераду (а ви знате, да је иерад мати свију порока) и проводе живот у расијаности. Припазите, какве им се забаве највише допадају: да ли забаве племените, које крнјепс тнјело и душу, пли воле проводпти вријеме у грубим теревенкама, које тијело и душу сано слабе и трују. Жалосно је, тешко је, срце се . пара, кад впдиш, да се младо ттокољење у пуном цвијету снаге и здравља, руши отровиом росом свију порока! . . Као младићи, а таких је доста, избјегавајући корисне послове,пуне своје уображење страснпм лудоријама развратних књига: забаве и подраживање моди, главии Пхм је посао њихова живота, а користан рад досадан је. Са дамладићи ј(хш у школској клупи, мјесто да уче, да се горде велшшном душе, самопожртвовањем за цркву, народ и отаџбину, налазе задожољство и корист у иратњи младих особа , у неирнстојним разговорима „па рачуп љубави ", горде се тијем, ко ће кога преварити у страстима и расиутиу животу; пршшсују себи у заслугу, гато трогае драгоцјене часове свога живота као и нмање својих отаца и дједова, који стекогае у труду и у зноју. . . У опће, ииак је таких лакомислеиих разиратника, који жалосте своје родптеље, на срећу мало. Но још је доста таких, који скромно нду трагом својпх отаца; много Је међу младићима и таких, који

се узвисују својим карактером, добрим дјелима, чистоћом владања, спремаЈ *ући на таЈ - начин благостање својој кући, доносећи чест својим родитељима. Младост је добра и угодна, замамљива и завидна, кад тече спокојно и тихо, као тихи поточић у богатој долини, покритој цвијећем; кад она без свакога шума и бурних таласа улијева свијстле своје струје у ријеку времепн и нброда, онда она не мути друштвеиога живота, већ га украшује. Но ви, младићи, иаслађујући се срећом младости, чувајте то благо, јер се губитак његов не да надокнадити, а уз то је ужасан по својим пошљедицама! Ништа није лакше иа свијету, ништа није једпоставније и обичније у животу, као то, да млад човјек исквари себе, не само за цио живот до гроба, већ шта више, за цијелу вЈ'ечност. Не уздаЈ - те се много у своје свЈ *еже силе; не пов]еравајте се само свому недозрјелому уму или само својој вољи, већ чешће послушајте савјете људпх искусних , . . И за то, ма шта да сте ви, млади људи, тхослу шајте натну ријеч до краја, пе ће вам бити од штете . . . Овдје ћу повести ријеч о вама, о вашој будућности, о срећи вашој и погибељи, о самим важнпм вашим користима. Не мислите као да ми хоћемо да вп ирестанете бити весели, сретни, да промијените своју нарав, да постанете досадни II замишљени . . . Будише цобожни. А права побожност састојн се не у мислима него у дјелима. Дрво се познаје по његову плоду. Вез племенитих поступака п најплеменитије ваше мисли немају цијене; без добрих дјела, наша је вјера мртва. Вама је теже, него старијим људпма, попагаати се тако да будете задовољни сами са собом; ви