Босанско-Херцеговачки Источник

Ов. 3

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 89

на нас људи, којн нас уважавају? А ако се ми пдашимо да покажемо наше склоности пред .људма, то како морају оне бити одвратне пред твојим свезнањем, Боже! Ми осјећамо, праведнп Воже, да нас поглед Твој преспјеца, да Ти зиаш све наше мисли . . . Падамо пред Тобом, Боже н молнмо доброту Твоју: не допусти да се поводимо за нашим мислима, пошаљи нашему духу снлу и крјепост у борби са нскушењима; пе доиусти да нас превари гадни порок; дај нам благодат, да се избавимо од сујетннх људи; сачувај нас од лукавства безбожника; сачувај нас од људи, који остављају путове Твоје, и оних, којима не годе ријечи закона Твога који се веселе кад раде зло и хвале се пороцима. Научи нас, Боже, да се украшавамо разборитом скромношћу, да се уздржавамо од рђавих ријечп, да мрзимо лаж. Осјени нас духом смјерносги н кротостн; просвијетли таму ума нашега, да пазнмо на сваки корак наш, да се не поводпмо за жељом срца и не осгављамо путова Твојих! Боже спасења нашега! Благослови пут спасења нашега, и чувај нас Твојнм промислом на сваком мјесту! Покори нас скроз најсветијој вољн Твојој, побуди нас на неуморнн рад, управн дјела и рад наш у славу Твога нмена; дај нам благодат, да жнвимо трудом руку својпх а не да се нредајемо љености; учини нас способнима на свако добро дјело, у славу Твоју. Смилуј се на нас Господе, кад дође дан п час Твога суда, да се удостојимо пјевати Твоју силу, узносити Твоје милости н доброту, прослављати Тебе Створитеља нашега у впјеке вијекова Амип.

Бесједа IV. Дјсвојка — хришЛанка. Ваша љепота да не буЂе сиоља у илетењу косе, и у ударању злата и облачењу хаљина, него у тајноме чобјеку срца, у једнакости кроткога и тахога духа, што је иред Богом многоџјено (I. Пешр. 3. 3—4). У овој бесједи обраћамо се к г-ама, младе хришћанке, бујне младости, — к вама, дјевојке, које сте без сумње предмет постојане бриге својих родитеља! Проговорнћемо о вашој будућој с\-дбини, о вашим надама и срећи садањој и будућој. Мисли, које се у овој бесједи налазе, можда ће вас спасти од опаспостн, над којнма бродите као над закритом пропасти; можда ће вам оне бити на утјеху у каквој тузн, која мори ваше срце, или ћете можда поцрпсти у њима сллу, да што храбрије пзађете на сусрет ударцима судбе, којн вас очекују. Чујте дакле. Судбина дјевојке, много је нензвеснија од судбине младића. Дјевојка врло рпјетко може по својој вољи основати будућиосг; врло рнјетко може она пзабрати себи мужа по властнтој жељн: обнчно јој га бпрају други. Ријетко има она довољно средстава за живот; а у највише случајева зависи она од родитеља, У грађанском животу, мора се она новјерити другима, да се брнну за њу н да ју узму у заштиту. Ето како је непоуздана судбппа младе дјевојке п онда, док још има родитеље! Како је лабав темељ њезпне будуће среће, кад она завпси од толпких различитих узрока! Дапас сретпа у крилу родитеља, не зна да лн ће бнти сретна сјутра, не зна, да ли ће бити жеј ном љубљенога мужа, без чега нема по-