Босанско-Херцеговачки Источник

Ов. 4

в.-х. источник

Отр. 155 ж.

није друкчије одредило, мудрошћу свога провпђења, оно највише биће, које уцравља свијетом и у које ваља сви да упиру своје очи, ради благослова, поштенога труда њихова. Додатак. Иовац је само онда од користи, кад се умије употријебити. Ако ти је признато поштење и памет, можеш добити на руковање капитал од сто наполеона за шест наполеона годишње. Ко дневно у лудо троши по два гроша, нздаје годишње на празно више од шест наполеона, а то је цијена но коју се може добити на употребу свота од сто наполеона. Ко дневно од евог времена губи у безпосличењу по два гроша, тијем губи корист да се послужи свотом од сто наполеона преко цијеле године. Све, што се изгуби у времену, то је као у море бачено. Ко изгуби вријеме у вриједности од само пет круна, већ и сву добит, коју би могао имати, обрћући тијех пет круна у каквом корисном раду, што чини замашну суму у времену од младости до старости. II. Како Ћеш паметно куповати ? Трговац, који продаје на пересију, тразки за своју робу не само главну цијену, него и интерес за свој новац за оно врпјеме, за које је он лишен свога новца; с тога, ко купује на вереснју, плаћа и интерес на купљену робу; међу тпјем, ко плаћа готовпм новцем, могао би тај новац дати под интерес; из тога произлази, да се за купљену ствар увијек плаћа неки интерес, Па ипак је, при оваким куповинама, боље плаћати готовим новцем, јер трговац, који иро-

даје на вересију, очекујући да изгуби пет по сто ушљед неуредних дужника, за толико увећава цијену роби, коју продаје на почек, да би у сваком случају обезбиједио накнаду. Ко купује на вјеру, плаћа свој дио на ту увећану цијену. Ко пак плаћа у готову, избјегава да плаћа тај вишак. Ш. Начин, како да увијек имаш новаца у џепу. У данашње доба, кад се у опште чује жалба, како је риједак новац, биће право доброчинство показати људпма, који немају пара, начин, којим ће боље снабдјети своје џепове новцем. Ја ћу им открити ираву тајну, како се добива новац, изнијети им непогрјешан метод, којим ће напунити празне новчанике, као и начин, да их сачувају увијек пуне. Два проста правила кад се увијек имају на уму, имаће пајбољих пошљедица. Прво је правило: Рад и поштење морају бити швоји нераздвојпи другови. Друго правило гласи: Троши дневно неколико иара мање, него гито ши је чиста добит. Кад примијениш ова горња правила, твој ће мршаки џеп почети да се надима и неће имати никад потребе да виче, кад му је празна утроба, тебе неће више узнемиривати твоји повјериоци, неће те притискивати биједа, нити ће ти глад досађивати, нити ће те голотиња кочитп ; небо ће ти спјати у живој свјетлости и задовољство ће да ти надима груди. С францеског. („Г. Т.'<).

ПРУЖИМО ПОМОТг СИРОМАХУ. По св. Писму од, Јована Шарића, пароха церањског.

Дајте крушца сиромашку, ако Бога знате; Он не тражи каквог другог, већ каква имате, Нахранте му вајну душу, умрлу од глади, Дајте тврдог, каква да је да душу осладп; Нико не зна браћо мила. шта је гладну бит! Ко сираку крушца даде, душу ће епасити, У небесна мјеста имат, ко сироти даде, Благо њему овог св'јета и Бог за њег знаде. Небо тмуно, зима бритка, пунанан је ваја, Гроб отворен, горка судба, то му груди спаја,

Еј судбино, пуста глади, ко да с' бједе стресе?! Залогајцем мека хљеба срца нам се ресе. Суза моли сиромаха одјеће и круха, Да га мине тешка боља и подигне рука, Малаксала с глади пустом а и тешком студи, Нема зоре а плач љути да га не пробуди, Глад је тешка небу, земљи а и свему св'јету, Бића нема, кам животу, па и у мном љету. Господари! дајте штогод ако Бога знате, Милосрђа Божјег, и ви у срц'ма имате;