Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 4

Б.-Х. ИОТ0Ч11ИК

Стр. 125

м0 је; о, ако би тако било! но — како може то бити ? — рече он као човек, који би се хтео уверити у невероватној за ум, али жељеној за срце истини. Спаситељ с кратким укором одговори и рече: ти си учишвљ Израиљеву и шо ли не знат ? и то ди не разумеш? и ти ли не ћеш да верујеш? 3<иин г к, д/Иии г к глагок> тек'к, ако еже глдголел^-к, и еже внд-крл^, ски= ^■ктелствбелп*, и свид^ктелства нашего не прУ= елмете. Лш,е зел^ндА реко^к вллгк, н не К'кр8ете: как^ дн1,е рек8 вал1т» невеснаА, 8в -кр8ете ? Кад вам говорах о том, што је сагласно са човечјим нуждама, с тајним жељама душе ваше, и што ви можете иостнћи унутарњим чувством својим, и ипак ви не верујете: како ће те веровати, ако вам будем казивао непостижне тајне превечних савета Божјих, — тајне, супротне вашим надама и очекивањима, — тајне, од којих се узнемирује ум, задркће срце? Запамти, учитељу израиљев: Никтоже вхудд на неко, токлно сшедмн с г к невесе, Окпгк челог/кческУи, ски1 нд некеси. II ипак оном вечитом Становнику неба, који је дотаао да усрећи земљу Својим прпсуством, Месији, Којега Јудејци с нетрпљањем очекују к себи на древни престо Дакидов, ка којему сви народи протежу своја чекања, Њему •судбама Вишњега суђено је, да буде распет на крсту! II Акоже ДЈ оисеи возмесе злшо кх н8ст мнн, так№ подовает-к, вознестисА челов'кческол18, да всакх в ^крули вх Онк, не погикнетх. но илитх животх в'кчн ми" х ). Говор овај с једне стране Открива пам впшу премудрост Небеског УчитељаУ њему видимо, како Он у човеку одчах схвата Божанственим умом његов начин гледишта на ствари, с места промери степен његовог знања и свагда примењује реч Своју аналогно с његовим навикама, Ј ) Јов. 6, 63. |

мислима, осећајима, узором живога и звањем. С друге стране, исти тај говор представља собом велику противност међу умом Божанственим и мисленим човеком, борбу видела с тамом, вечних истина са сумњама. Из њега види се, у колико су тајне Царства внше од обзнра човечијих, шта више и у том случају, кад се они облаче у символе битне. И под овим символима за земаљски ум превечне истине, остају неразрешене, неприступне, тајанствене. Но осим нолета духа и бистровидности својствене речима Божијим, у речима Исуса Христа има и сшихија човечја. И ЕБегов језнк често покреће чувство : ово је — чуство побожности и према Богу, чуство. сопственог достојанства и чувство љубави према човечанству. У опћењима Нзеговим к Богу мп примећујемо то синовњу смелост, то нај дубљу оданост у вољу Оца небеснога. Као Син, Он говори с Богом без бојазни и сумње, с потпуном увереношћу у ВВеговој наклоности к Себн. Као Син послушни, Он Му приноси на жртву срце, које горе готовошћу да нспуни предходне планове тајанственог Промисла. Од тада у молитвеним позивима Исуса Христа влада то свештепа важносш , то неко неиобеднво могуЛство , гонећи наш дух, уздижућн га од свега земнога, присиљавајући га на пример јадиковати о својој ограничености. Тамо, где је страдала слава Сина Божја. где је или слепо неверије одбацивало ТБегово учење, или лукава завпст клеветала Га погрдним клеветама, или дрска неправда пружала се на Нзегово Божанствено достојанство, тамо ЕБегова обрана, оправдања и одговори беху изреченп са јаким шжротом духа у чувству