Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 4

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 129

редигије, Јован је неопходно дужан бно еаопштити свом учел.у својство јасности, без кога оно не би могдо доносити жељенога плода. Овом својству још у већем степену припада, да се одснјава у нарочитом правиду религије, које је назначено ради

учења свију народа за сва времена. Заиста, Јованово Јеван^еље одликује се јасношЛу, која је ипак у њему особитог рода, доносећи нову особиту црту ка различитом рвеговом карактеру. (^Наставиће се^.

ЧЕТИРИ ПУТЕВОЂЕ ДОЕРОМ ЖИВОТУ: СТРАХ БОЖИЈИ, МУДРОСТ, ТРЕЗВЕИОСТ И РАД. Поука газде ОнуФрија Грушкеви &а, унуку свом Николи Григоријеву. (Наставак Фебруарске свеске Источника).

Језа ме уфатила, но вера моја у Бога била је јача од страха. Боже мој; Боже! 0, кад би ми ко дао Псалтир онда! Како бих га читао онде, у затвору, како би се ојачала душа моја сваком речи неговом: Казао бих да донесу од куће — не иде: опазиће, метнуће стражу у авлији, Адријан не ће моћи долазити, ништа не ћу знати о жени, донеће ми да једем аршнтанску кашу. Тако без Псалтира морадох страдати и без духовне утехе. По изласку из затвора, први ми је посао био, отишао сам духовном оцу свом, покојном поп Андрији Левицком, и благодарио сам му, што ме је избавио из велике невоље. Да се није заузео за мене покојни наш господин попа, да није био послан окружни полицајски надзорник од губернатора, ко зна — како би се свршило и какве би још муке претрпио! Оних пет стотина рубаља, што је жена хтела, да д& Чивутину, ја сам дао за ново Евангелије и за сребрени путир: то је све и сад у нашој цркви. Накола. Па како се све то свршило? Онуфрије. Ето тако! Нашло се још сведока мени у хатар. Бартушкевић, како обично бива код таких пропалица, живио је „на веру" с таквом, какав је и сам,

женом, која је оставила свога мужа, за тим овде живила не с једним и, иајпосле већ везала се с њим. Звали су је Францика. Онај дан, кад су Мендем и Бартушковић пили алдумаш, репшвши се сасвим, да ме са света укдоне, дао му је Мендел 50 рубаља у напред, на рачун оних мојих 400 дуката. Бартушковић видећи у цепу толике новце, узео је са собом Францику и пшли су по крчмама до поноћи. Вративши се добро наквашени, Бартушкевић онако пијан, поче јој приповедати о свему, шта је углавио с Меиделом и како је дошао до новаца. Чизмар са својом женом, код којих су били на стану, чули су сав разговор. Други дан — по свом посаду пук'о глас, догодило се то и то. У почетку нпсу они могли разумети тако добро, шта н како се догодило, но Мендел је казао Францикн, да се несрећа случајно догодила, погрешили су, уједно знајући за све, да не говори ником, а ове новце, што је обећао Бартушкевићу, даће шој. Францика је још вшне, но препнла, и, једанпут пијана исприповеди све чизмару и жени му. Кад су Мендела отпратпли окованог у Лавов, чизмар и његова жена почеше јавно приповедати, шта су чули и исте-