Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 172

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 5

Аналогно с потребама друштвенв љубави, која живи успоменама, он открива особиту пажњу: но аналогно са осећајима величине тога предмета, ка којему се дотиче шегова љубав, он оставља у свом Јеван^ељу видне трагове смуЛвнога духа. Показавши на тај начин, у чему се састоји различити карактер четвртога Јеванђеља и протумачивши, по могућности, узроке његове особитости, ми не можемо прећутати о важним пошљедицама, које истичу из ових тражења. 1. Јованово је Јеван^еље правило вере: дакле није исшорија , у строгом смислу. Дакле они су се преварили, који су гледали на њега као на историју, и кроз то даваху повода непријатељима истине, не признавати верним изјашњење о оваплокењу Сина Божја из ових речи: Н шоко илотк ккитк, и т _ д 5 не признавати на том основу, што је више већ говорено било о деловањнма Исуса Христа, који се оваилотио, и Јоваи стављен да сведочи за Месију, и да говори после овога о ваплоћењу, било би сграно преиначење поретка историјског (ху.^тобгјдмд) 1 ). Али ако не само Јеван])еље, то барем увод, садржанајући суштпну његову, не иодлежи законима историјског поретка. План је овог увода г ) Сгеого; ЕпјесНпик: — „СопзЈа*; јп!:ег опшев, ћос Јоашв орпвси1ит еззе МзЂопсит, 1п с]гго Т1(;а Јези СћпвИ сНвсгЉа^иг, ас рго1пс1е (;а1ет (»пИгтсјие 8спр(огет 1ео;е8 1и?1;опае е( втпвз е1: оБзегуавае... 8ес1 сит Ша ; УегВит са7 -о /асШт отпез т1;ег рге1;еп1;иг Де [псагааПопе Јези Сћпв^, ас1ћис 111 и!его ујг^ииз1'ас1;а: ае^ићиг Еоаппет рпиз ехрНсшкзе, ^ик! 1есегћ Сћп8(;и8 1псагпа(;и8, С [иат М, ^иотсЈео 811 тсагпаШз, уе1 па(ид. А(; ћос е( с1ос(ппае е(; паШгае огсћиет ев(; 1птег (еге. Ј^оп аћ(ег, ^иат 81 С|и18р1а1п гез А1ехап(1п ЈезспрИггиб ћоз т ос1о 1ос{иеге(иг А1ехап(1ег 111 Рег81(1ат ргоГес(и8. Оагчит 8ирегаУ1(; Е(; роа(; тог(;ет ра(г18 РН^Нррј 111 Масес1огпа а1ес1и8 е8(; 111 Ее^ет!" Но (ко би помпслио?) Овај писац, против своје приметбе. речи: С.јоко илот-к ккитк тумачи о смрти Исуса Христа?!

догматички, и с ове стране нма свој достојно чуђења правилни поредак 2 ) П. Јованово је Јеван^еље правило вере: значи не нарасшвености. Пазите, Јоваи, најближи од ученика ка своме Учитељу (значи): да је боље од свију знао мисли н намере Божанствеиог Осннвача хришћанске религије (у годинама дубоке старости) т. ј. кад обччно већ пролазе маште младоств п нестаје иривржености као посматрањима: са срцем, пспуњеним високе, нежне љубави (од кога би по овом требало очекивати наклоност ка наравственом учењу) — овај апостол, тако рећи, није измислио ништа бољега за утврђење цркве, но да оставн за њу правило вере — збирку спекулативних истина религнје. После овога, можно ли је држатп темељннм мишљење оних, који тврде, да познавање догмата хришћанске религије није неопходно за спасење, и да је за свакога доста да се ограничи знањем н пзвршењем хришћанских заповести. „Буди", говоре — „добар: у том се садржи све чему је учио Исус Христос; и не пастој знати, да о ГБему учиш". Но можно лп је још бити верним добру прп свима променама живота и пскугпењпма, пе зиајући, на пример о тајни пскупљења и о I том, да је кроз њега добивеио?

2 ) Поредак је такав: — Јеванђелисга говорп најире о превечној слави нашег Искупитеља, коју је Он имао, као Вог и као Посредник (1 — б); за шим о н&јјаснпјем Открпвењу ове славе, ма да је од многих неопазкена (6 —18). А описујући ого откривење, Јеванђелиста с једне стране, ставл.а на видело, да Нромисао није испустио ншпта, пгго је неопходно било за јављање свету Његовог Ножанственог Искупитеља (6 —13); с друге стране показује, да су били способни сведоци, који су откривену сдаву Искупптеља света видели, познали и сведочили о њој (14—18). Види: Еатре Соттеп(;. ш Еуап^'. ЈоаП18, Г. I. рад. 288.