Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 5

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 171

жава, како је велик и висок овај Предмет? Приметнвши о овом Непостижом и Неизречеиом, Којему нема достојног х}мена на језику човечјем, како је Он близак к људима, Јелагфе.лист са чуством тајпо туге исказује, да .1>уди нису видели Божанствене Светлости, Која је тако жарко сијала У свету. и лир*. его Н( познл ... И :кои его н( прГлшл. Он је гледао слаку његову: н кнд^олгћ г.мкУ его, с.мк^ ако едннородн»)гш отг Отци 1 ), _ и сведочи за ВВега свету. И у том баш сведочанству аналогно стању свога духа, он наномиње сваку реч Спаситеља, предају са свом знаменитошћу у облику најтачоијем, показује, да га нису увек схваћали; а како је ипак из ЕБегових речи и дела лако и можно било појмити, да је ово био Бог неограчени! И овдје је управо нов узрок разлике четвртог Јеван:ђеља од првих. Тада како прве Јеванђелнсте опнсују спољашње, Јован свагда прониче у унутрашње. Осећаш, да заусгавл.а пажњу своју на свакој речи свога Учител.а, мери дубл.ину мисли Нзегових, узноси се до њихове висине, хвата сенке њихове, и изнаша на видик оно, што би, очевидно, тешко било прнметити. Он пронпче у најскровитији дух учења, и тако изврсно усваја овај дух, кад слушаш као да још Сам Исуе говори, онде, где већ Јован тумачи 1Бегове изреке 2 ). Све то саопштава пзразу његовог Јеванђе.ља својство пажљивости , својство Јовану искључиво, пред свима Јеванђелистима. Скупимо сад под један поглед најглавније црте, које чине различни карактер Јованова Јеванђеља. Будући разгледано по садржинк , оно представља из себе најтачнијв руководство х ) Јов. 1, 14. 2 ) Ради примера мозкно је читати гл. 3, 16.-21.

за изучавање догмагаа хришћанске религије. Отуда, како оно не саставља, слично осталим Јеван^ељима, просто поменик догађа}а земног живота Исуса Христа, у у њему се опажа избор дога^аја и поука Спаситеља, оираки извесним заблудама. Истине из поука Исуса Христа, Јован особито бира догматичкв ; и при овом избору ограничава се скоро само тим, које баш нзражавају суштину хрипгћапске рилигије, тада како су остале Јеваиђелисте иредавали више те, које тицаху многоразличних њених одношаја; по чему је Јованово Јеванђеље можно назвати рукодством за савршвне хришћане, а прва за почетнике. Избране истине Јован представља под видом опшших истина, тако, да би имале свуда једнаку важност и силу; и у опште како у својетву историчара, тако и у својству Богослова, задовољава најстрожијим потребама рачуна, који је готов гожорпти се у слушању вере. Будући разгледано по изразу , Јованово је Јеванђеље с једне стране највернија слика описаних предмета, с друге — тако верно огледало душе Јованове. У оппсивању предмета простих и у прпблпжавајући се ћа кругу обичних, код Јована влада простота и ириродност; у опнсивању високих и савршених што је више можно тачиост. усљед које говори ГТсуса Христа код њега, нарочито пред осталим Јенапђелистима, одсјајивају својство духовности и љубави. Као апостол, цртајући правило вере, Јован се изражава јасно, али само за хришћане савршене; као тумач вишњих Божјих тајана, он у вншем степену чува својствену му сшалност.