Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 5

В .-Х. источник

Стр. 177

Искупитељем, и христологија Јованова (учеље о Христу, као ваплоћеном Богу — Сдову), дубока, животна, садржавајући у себи сакривено зрно вечног живота, до сада је најдубље откривење Бога духу човечијем. Они су били, по овоме, више сваких противречија и сваких сумња односно Исуса Христа и ГБеговог учења, јер су они знали Онога, кроз кога су се утврдили и сведочили су о томе, што су сами били очевидци. Речи, мало час наведене из Јеван^еља Јованова XV. главе, нису се односнле на Јуду; није му била дата такођер ни заповест, да иде и проповеда јеванђеље. Удеси карактер Јудпн морају бити предметом особите пажње сваког хришћанског свештеннка. Он је такођер, свакако, имао способности да љуби оно, што је достојно л>у бави, и, може бити, жарко је љу био Христа с првога погледа: али свет је бпо силан у њему, и могућност љубави Христове, није могла ипак привући га к том вигаем духовном општењу са Сиаситељем, којим су се наслађавали други ученици; оп је срцем био прикован к земљи; корен самољубља ннје био искорењен у њему, и он је ишао за Христом не Господа ради, него ради себе самога. Пример Јудин, једног из првих дванаесторица слуга Христових, мора сдужити особитом предострожношћу за свештенике, показујући, да служење Христу и свакидагпњи узајмички додир са највишом истином и светпњом, нису довољни за осигурање верпости Господу. Но обратимо се к расматрању више посебнога и одређенога у потребљавања речи „апостол." Не упуштајући се у истраживање спорних питања у погледу Јакова и Јуде и других сличних спорних тачака, примећујемо, даја реч „апостол," у свом најтешњем значењу, по праву при-

дато само дванаесторици или, још тачније, ка једанаесторици апостола, који су послани од Христа, да сведоче о Томе, Кога су они лично видели и знали. Ово су били по ап. Павлу (2 Кор. XI, 5) о1 \жер\ агЉхоХог, а у Дел. ап. I, 29 они су названи о1 еуоеха атсбатоуои У овом смислу, коначно, пије бпло прс-јемника апостолима; али име агЉтолос^ свети Павле придаје такхфер и себи самом, и ми тврдимо, да он употребњава овде овај термин у оном првобптном, најтешњем смислу. Он се назива •ЛгЈ-сдд атсостоХод (1 Кор. I, 1), Као особито позван и изабран од, Христа; а у посланпци к Ефесцима I. гл. 1. ст. — акбахоХод Чтрои ХргатоО б;а (1 еХтцато^ @ео0, т. ј. таковим апостолом, којему се Христос нарочито (одељено од другпх) открио (при његовом обраћењу бар) и јавио вољу Своју, у оном правом и буквалном смислу, као и првим апостолима; о овом он сам јасно говори у 1 Кор. XV, 8. „Пом^дн ЖЕ АКШ И^КО[ж8 нзк(рг8, акнса н .нн*" О н је имао право, за које се чврсто држао, назвати се подлиним (у властитом смисду) апостолом Христовим; премда је предпоставка, као да је св. Павле изабран био од Христа, да попуни место Јудино, у месго Матеја, изабранога само од апостола, и лпшено сваке основе. НТго се тиче Матеја, он је био изабран после особите молитве ка Христу и, без сумње, под руководењем Духа светога; он је, свакако, такођер видео Господа. У самој стварп, он је изабрап био из средине пре^ашњих ученика, који су билн сведоцима свију догађаја земног живота Сиаситеља, почпњујућн од догађаја Шеговог крштења од Јована (Дел. ап. I, 15—26). Но реч „апостол" двапута се сре га у св. Ппсму као падимак лнцима, која не прппадају броју дванаесто])нце. У Дел". ап. IV, 4 п 14, Варнава и Павле иазвани су