Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 162

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 5

узвишено мјесто, које је са многим бригама скопчано, ставивши ме за Град и чувара свештенога залога преданог од наших отаца, да га чувам и исто непромјеи.љиво и не предругојачено и онако, како су га они вјековима очували. II сада већ, послије благонаклонога потврђења од стране самодржавнога и љубонароднога нашег владаоца, послије званичне и почасне наше посјете ТБ. Славном престолу, предузимајући крму Богоспасајемога брода ове Свете и велике Христове цркве, хитамо да вашим усредним у Христу цјеловањем и нашем братском овом посланицом, извјестимо ваше високопреосвештенство о овоме Божијем благоволењу и постављењу нашем на ову огромну дужност: испуњујемо пак дубоку жељу нашу да и духовно општимо са вашим Високопреосвештенством, и разговоримо се о томе, шта нам је Господ благоволио, Потребујемо не јадан пут нити мало, већ најчешћега духовнога општења са светом браћом у Христу о интересима своте наше цркве, јер ово тешко и трудно достојанство, које превазилази наше слабе силе у крми црквеној, не предузесмо другојачије, него увјерени, послије Бога, у искреност, готовост и заузимљивост, савјест и сарадњу светих Архијереја, који су око нас овдје а и оних у Епархијама, од којих се надамо да ћемо црпети онај недостатак силе и слободе наше, те да тако у корист православнога живља, који окружује св. Христову цркву, савршено могнемо надвладати многе и и разне врсте тенпсоће. Што се нас тиче, изјављујемо, да је наше срце пуно братске и искрене љубави према нашој доброј и трудној Јерархији, али не кријемо ни то, да у високој овој служби, коју предузесмо са надом у Бога, очекујемо много и од вашег братског

срца, што је могуће ради расвјетљења и ојачања у овој служби; ради доброг извођења општих и епархиј ских послова, желећи топло представити сами себе Богу као чиниоце, који добро и корисно раде за цркву своју, потребујемо за ово готовост и свако устаоштво свих без разлике началопастира. Јасно је, да су нужде многе и разноврсне свуда у нашој борби црквеној, многе су дакле и дужности ових, која се састављају свима онима који у многоме треба да раде на славу цркве и благочестивог живља православног. Али прије свега, сматрамо на првоме мјесту, да у нашој светој православној вјери потребанјенапредакширење, подизање религиознога осјећања, које по несрећи из дана на дан опада и ништи се; сјем тога поотајаност и оданост клира и народа према старим предањима, свештеним канонима и светим установима, на које оснивајућп се Богом дани црквени жнваљ спасава се. И тако по небеском апостолу Павлу, који вели: „ Бубите свакад сшубови необорими у дјелу Госиодњем, да вам иреосша/је снаге, видеЛи да вам труд није иразан у Госиоду и . Послије тога, особито држимо да је дужоост свих началопастирн, да уче своје стадо благочешћу, љубави и свакој врлини, рјечима па и сопственпм својим примјером, Сем тога да набљудавају ред и мир кад словесног стада, ради постигнућа боље заштите општих интереса а исходнијег чувања светих цркава, манастира, посветних установа и осталих за друштво кориених творевина, из којих, као из извора благодати и светости, извору користи за душе и обичаје, које се тиме усавртпују и за свако опште благо и напредак, за које смо дужни с вољом, ревношћу, и сваким па и највећим тешкоћама заложите се, те да тако стално