Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 166

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. б

Повратив се кући у г^зад Јанину, одмах буде оиредјељен за проповедника и доби мјесто вјероучитеља у мјесној гимназији. Одликујући се својим говорнигнтвом, епохалним, пуним дубоке и искрене вјере, силе и теменитости у проповиједтша, постаде он брзо на далеко и ишроко чувен, сврати на себе пажњу претиостављеиих и стече свеопће уважење. Проповиједајући свесрдно слово Божје, не престајаше уз то бавити се богословском иауком и литерарним дјелима. Споменуте дужности, вршио је он до 1869. год., куда је произведен на епископско достојанство и добио парамитијску епархију, којом је управљао до 1877. год. За тијем би премјештен на катедру скоске митрополије, а за патријарха Јоакима IV. позван би да ирисуствује у сједеицама св. Синода. Године 1889. за патријарха Дионисија V. би митрополит Антим премјештен у епархпју анхиалијску, али, осјећајући да је изнемогао. мораде се одрећи новога онредјелења и желећа да да поправи своје (нарушено) растројено здравље, отпути се кући својој. Овдје доврши он велеважну богословску радњу своју „оббтјрое У којој су сабране све у разно вријеме изговорене проповиједн и поуке, на броју више од 100, које служе за најбољи образац говорнизке вјепгтине његове. Док је живио код куће код свога рода, пружао је владнка у многим важнпм, питањима стварне услуге садашњему митрополиту јанинскому Григорију, који је увијек дубоко уважавао п врло цијенио богато искуство, ученост и личне врлине остарјелога јерарха. Дошавши у Цариград да изда своје радње, доби владика ново опредјелење на

митрополију „Корнцас". откуда је послије неколико мјесецп премјештен био у епархију Лерску и Калимноску. Ево кратка животописа уваженога архипастира. који се поред високе учености, мудра искуства и знања црквених дјела, отликује и кратким, човјекољубивим животом и пристуиачношћу. Снисходљиво према другима, он је од младости своје био увијек у највишем степену строг према себи самоме. Неуморан трудбеник, био је увијек равнодушан према славп и почастима, прегпостављајући земаљској слави и величини скромни н тнхи начин живота. Одликујући се ријетким некористољубљем и добротом, он је тим не мање имао прилике у важним питањима у дјелима, која су повјерена његовој управи у епархији, показаги непоколебиму сталност чврстоћу и мужевност. Одарен необичном разборптошћу, одважујући се на какавгод корак, тек послије строгогаисвестранога испитивања, ватрени поборник свега, што је законито и праведно, знајући потчпнити личне своје жеље опћој користи, живимо у тврдој вјери, да ће Његова Светост, на висини својега позива и потпуно оправдати све наде, које на њега полаже Велика Црква^ бранећи чврсто и неотложно света и стољетна права Најсветије Матере Цркве. Тешка и важна задаћа чека Његову Светост: у својим одговорнма и св. Синоду, народноме сакјету и разним допутацијама, спомиње Нзегова Светост терет, који надмашује његове силе, кад се прпма одговорне и впсоке дужности, но њега кријепи нада на помоћ свемогућега Бога и свијест, да је Бог хтио да га позове на ту високу службу.