Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 5

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 167

Тешка су времена настада сада, говораше он, — за Велику цркву, коју као лађу запљускују сасвију страна узбуркани таласи; тешко је управљати њоме и највјештијему крмилару; и црква —- ла^а, мора сада да вапије ка Господу ри"зчима св. ап. Нетра: „Учитељу, .У , 1мте„а Ј у, погибосмо!" .У тешким овим по цркву временима по неиспитаним путевима Онога, Који премудрим иромиелом управља са свијем, призвани смо Ми на славни патријаратнки пријесто Златоуста и Фотија. Премда и признајемо нашу слабост и немоћ, али да не чујемо, као оно ап. Петар, од Госиода: „маловјере, зашто посумња," тврдо се уздамо у небескога АрхијереЈа и Пастиреначалника, који рече: „сила моја свршује се у немоћн," Он да Нам буде Покровитељ

и помоћник у сваком дјелу многотрудне службе Наше, и ми се храбро и одважно хватамо за крму управе." Велика, најстарија и најславиија црква Еонстантинопољска, која је дуго обасјавала свијет свијетлим зрацима Христове науке; оживљујућим јарким зрацима божанствене премудрости, разагнавши таму умнога и изазвавши свуда нов живот, која је просвијетлила свјетлошћу истине наш српски — народ, научавши га да позна сунце правде, даровавши свијету луч хришћанскога разума, — најсветија мати црква налази се сада у падан>у и врло тешком положају. „Руска Бесједа" У Загребу. Ј. Петровић. проф. и катихета

0 РАЗЛИЧИТОМ КАРАКТЕРУ ЈЕВАНЂЕЉА СВ. АПОСТОЛА ЈОВАНА БОГОСЛОВА. С руског превео Григорије А. Николић. (Мјесто наставка свршетак). Јасност првих јеванђеља, можно је упоредити са сијањем месеца, које допу-

шта гледати на сеое отворено, и коЈе Је сношљиво за гледање детиње; Јасност Јованова Јеван^еља,слииио је блеску сунца, који слабе очи нису у стању издржати. Први јеванђелисти имају јасност општевародну, но у исто време по неопходности већ и местну. Богате приче описима местне природе, кратке и знамеиите изреке, које су виду пословица, наравствена правила и савети мудрости, урођене ка бићу народа Јудејскога — све ово, улазећи у састав њихових Јеван^еља, за становнике Палестнне и свега Истока, пма^аше особито својство јасности, које

Је чинило изложено учење на пр. осетљивим. Али у другим местима, у друга времена ова јасност већ није тако осетљива. Не знајући, на пример, растењГц која расту вод благословеним небом Пстока, можемо ли ми добро разумети причу о зрну горушичиом, које расте у дрво велико 1 )? Не знајући домаћи живот Јудеја, вероваћемо ми без муке, да је можно било с брзином гоњеног човека по крововима бегати напоље из Јерусалима 8 ) ? Дакле јасност првих Јеванђеља, слично сијању месеца, за једне може ослабити, за друге расти, пазећи на меру знања Ј ) Лук. 13, 19. 2 ) Марк. 13, 14, 15.