Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 218

В.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 6

пред Кувуклију, на месту између Воскросенског Храма Кувуклије и отпочеше појати Статије. Статије поју исто онако, као и код нас. На ирвој статији кадио је свуда око Кувуклије Патријарх у спроводу ђакона, а на другој и трећој други архијереји. После прве статије изговорио је веома дугу беседу на грчком језику ректор Семинарије, архиђакон Фотије. Кад говоре беседе, не облаче фелон и епитрахиљ, него само мете нанакамилавку. По свршетку статија и воскресних тропара, Ан- , ђелски сабор, одмах почеше нојати свјетилен, квалитне стихире и ве-лико словословље. Кад запојаше последње велико Свјати Боже, крену се литија у Воскресенски Храм. Патријарх окади Гроб и Илашчаницу а архијереји узеше је и понеше у Воекресенски Храм. Ту обиђоше око престола три пута и положише је на Престо, па онда довршише остало све, као што правило прописује. Све се ово сврши тек у З 1 /^ чаеа по по ноћи. Турска војека, као обично одржавала је ред. Овој свечаности били су присутни руски и грчки консул са својим персоналом, Палестинеко опгатество и оетали великодостојници Православне вере. Ово одношење Плаштанице одмах у Храм Воскресења, јамачно, чине за то, што ће аог јутра на Гробу служити Католици п Ерменн, а после свршеног овог јутреља, одмах су је дигли и од Престола и оставили у ризницу. На велику Суботу од јутра до подне, била је црква затворена. За то су време опрали сву цркву и Гроб, па онда погасили сва кандила и свеће, тако, да нигде није било ватре у целоме Храму. У по дне су отворили цркву и народ је хиљадама хиљада похитао да заузме згодно место, како ке моћи запалити своје свеће кад се појави света ватра — „Лур и . Сваки је држао у руци по једну или више кита свећа, а у свакој кити мора имати по 33 свеће, по броју година, колико је Христос живио на земљи. Православни Арапи у религиозном ентузијазму чинили еу чудеса, подскакујући пљескали су рукама и појали Арапски, у пркос Католицима, г нема бож вере од православне иа се онда попну један другоме на рамена и тако направе пирамиду и једнако поју, подскакују и пљескају рукама, и, од свега тога, направио се такав урнебес, да никако не изгледа да смо на таком једном најсветијем месту. Парода је било преко 10.000, ту су: Православни, Ермени,

Коптн, Абисинци и Сирјани, само католика није било, јер само они, не верују у свети Нур. Патријарх је дошао, у 1 !/ 2 час по подне, просто; пред његов долазак, један Турски чиновник уђе у Кувуклију, осмотри Гроб и Кувуклију, да нема где год ватре или друге каке запаљиве материје и фпзички какав апарат, којим би се могла ватра произвести, и онда Игуман Васкресенског Храма однесе и мету на Гроб једно велико сребрно незапаљено кандило, турски чиновник затвори Кувуклију и запечати врата, па стадоше код врата Да чувају. Кад је дошао Патријарх у Васкресенски Храм, не постаја много, дође један Ерменски владика, послан од њиног Патријарха, а за њим Коптски, Абисински и Сиреки. Пољубише Патријарха у руку, а он њих у лице и замолише га да, кад се јави света: ватра, даде и њима да запале своје свеће. Јер у старини био је обичај, да су по целом Јерусалиму на велнку Суботу гасили и по кућама ватру и кандила, па кад се јави ватра на Гробу, онда од ње запале. Тако су радили чак и по турским кућама. Патријарх им одговори: молите се Богу заједно с нама, па ако Бог учини ту милост добићете. И они опростивши се, одоше. Тада се Патријарх обуче у потпуно облачење од беле сребрне материје, а свештенство у беле свилене одежде. Један, пак православни арапски свештеник обуче се у потпуно облачење, али само без фелона. Ово је учинио само за то, да му не би фелон сметао кад потрчи кроз народ да донеее ватру, да се прво у Воскресенском Храму у олтару упале свеће. Истина пут је расчишћен и турска војска стоји у два шпалира; али ипак учинно је ово, да бп био комотнији. Тада из олтара Воскресенског Храма крете се литија с барјацима, али нигде нема запаљене свеће или кандила, и тако обиђоше око кувуклије три пута, појући: Воскресеније Тчоје Христае Спасе... па се зауставише пред кувуклију. Ту беху и они архијереји гато мољаху за св. ватру. Тада ђакони скидоше Патријарху митру, омофор и сакос, па са целим свештенством ђакони одоше у олтар Воскресенског Храма, а Патријарх оста пред кувуклијом. Онај, пак православни арапски свештеник оде и стаде код прозорчића од кувуклије, одкуда ће му патријарх дати запаљене свеће да носи у олтар Воскресенског Храма.Тада турски чиновник приђе