Босанско-Херцеговачки Источник

џ : Св. 6

Б.-Х. ИОТОЧНИК

Стр. 219

патријарху и прегледа га лепо, да не носи собом палидрвце или што подобно, чиме би могао произвести ватру,. па онда скиде печат од врата кувуклије, отвори их и пусти унутра Патријарха, и патријарх оде право 1 робу и ту падне на колена и ноче да се моли. За патријархом уђе н Ерменски владика, али је он стајао у капелици св. Анђела, а не оде гробу. Турчин затвори за њима врата и стадогае да стражаре код врата. Тада сва она вика од арапа умукну, све се стиша и у неком светом страху и умиљењу изчекиваше нешто необично. Сваки се бојао и да гаапуће своју молитву, да не би нарупшо тигаину тога ' светог момента, него се само у мислима молио. На један пут, дакле, после онакве граје наста таква тишина, као да нема у цркви никога. Не постаја много,ватра се појави на гробу, и, патријарх запали оно кандило на гробу и свеће, па пружи ономарапскомсвештенику кроз прозорчић запаљене свеће и он потрча у олтар Воск:ресенског храма, тада загруваше звона и поста опет радосна граја. Није прошло ни два минута сва је црква пламтила у ватри. Кад је Патријарх дао запаљене свеће арапском свегатенику, дао је и оном ерменском владици, који је стајао у црквицн св. Анђела* те је и он кроз други прозорчић дао ватру Ерменима и другима. После неког времена, изађе из кувуклије сав обливен сузама патријарх, носећи у обе руке запаљене ките од по 33 свећа. Тада га Арапи узеше на руке и донесоше га у Олтар Воскресенског Храма кроз царске двери. Патријарх ушав у олтар седе на извесно место, те су и од њега запаљивали своје свеће. Радост је била неописана и друг друга поздрављаху Ћ Благо&аКу и као на Ускрс са „Хрисжос Воскресе !" Све је ово трајало до 5 часова ио подне. За тим се патријарх свуче и оде кући а други архпјереј отпоче великосуботну литургију — односно вечерње у Васкресенском Храму. После благодатне ватре, носили су заједничку литију око кувуклије: Ермени, Копти, Абисинци, и Сирјани, а у Васкресенском Храму вршила се у то време литургија. Тог дана на велику суботу у вече у 9 часова дође патријарх просто у Васкресенски Храм, и по гато се обукоше у потпуно одјејање, отпочеше појати великосуботни канон, и то трајаше до после 11 часова. Тада иође свечана литија с

барјацима и осталим, као што смо пређе описивали. Патријарх и сви архијереји ношаху запаљене свеће и позлаћена Еванђеља, а свештенство само свеће, и тако обиђоше око кувуклија три пута, појући: „ Воскресеније Твоје Христе Спасе . . ." Барјаци се зауставише пред кувуклију десно и лево, а свештенство, крстови и риииде пред кувуклију. Тада Патријарх очита на вратима кувуклије еванђеље од Матеја зач. 115, па онда уђе у кувуклију, и оде с кадионицом Еробу и настаде мртва тишина. Кад је Патријарх окадио Гроб, а он изаће на врата кувуклије с крстом у руци, и рече: Хрисшос воскресе! три пута, а народ одговарагае: Ваисшину воскреср! Тада се врати Гробу, узе кадионицу и кадећи отпоче васкргање јутрење са узгласом Слава свјашјеј . . . Кад је отпочео Патријарх појати код Гроба Хрисшоск воскресе! — Загрувагае сва звона а носачи барјака, рипида и крстова, почеше их окретати, да се лепргаају. Ово прилично дуго трајагае, до год Натријарх појаше. За овим су појали свегатеници пред кувуклијом а Патријарх код Гроба говорио извесне стихове. После овога вршено је јутрење пред кувуклијом по правилу. Кад су запојали „ Воскрест* Исус-к от^ Гроба ..." опет су окретади барјаке и онда их однеше у ризницу. После јутрења, одмах је настала литургија, коју је служсио на Гробу Патријарх са четири архијереја и шест свештеника, јер је тескобно. Еванђење и Апостол читаху само на грчком, арапском и славенском језику. Све се ово свршило до после четири часа јутру. Турска војска одржавала је ред. На сами дан Васкрса у по дне, у 12 часова сво јерусалимско духовенство скупило се у патријаршију. Ту су обукли патријарха у иотпуно одјејање а и свештенство сво, и онда нонели свечану литију и дођошс у Воскресенски Храм. Литија је ишла обичним редом, као што смо описивали, само су сада носили од дрвета изрезано, позлаћено, леио Васкресење Христово, са великим зрацима, и све је лено било искићено природним цвећем. Ова. се литија зове Иасха. Дошав у Храм Воскресења, по обичају отпочегае вечерње по пропису. Еванђеље читаху на девет језика и по разним местима. а Патријарх читагае са горњег места на јелинеком језику. После вечерња било је целивање : Крста, Еванђеља