Босанско-Херцеговачки Источник

(Јтр. '236

Б.-Х. МОТОЧШ1К

С !в. 6

Овдје ми је похвалити држање жандара глоговачкпх. који су сву могућу услугу чинили како самом господину Митрополиту, пазећи на еваки његов покрет и штнтећи га од стиске народа, тако и рвеговој пратњп, а и ваљани кувар Бошко, послужио нас је лијепим јелом, указујући се врло окретан и пристојан. Врхунац народног одушевљења, показао се тек други дан св. Тројиде, кад смо са многим народом преко Бабина дола и Бабића, кренули рано V јутру у 5 сати цркви стројичкој. Напријед и натраг ишли су многи коњаници и пјешаци, — а млади момци отимали су се, који ће бити ближе „свога владике", да му коња преко врлети причува, а и њега низа стране придржи. Госгодин Митрополит јахао је лијепа п поуздана коњичка — вранчића, десетинског писара Томе Јокића, из Грбавице цијелога пута од Д. Вакуфа до сарићке ћуприје зване, Царев Мост", а и ваљани „Томица" био је увијек у пратњи за сва четирн дана боравка и путовања кроз Јањ. Цијелога пута, Високопреосвештени госп. добро се осјећао, а по равни је јашио, као какав младић, што је производило живо кретање хатлија п пјешадије. Дирљиво је било видјети, кад су Митро Полита дочекали сељани „Бабпна дола", са евојнм коловођом Јовом Пећом, како су му се клањали и викали: Живио преузвишени владико! замолпвши, да их удостоји свога св. благоелова, тврдо убјеђени, да ће с њих спаети и клетва оног негдашњег Архијереја, који је казао „ Проклета Бабина руиа а . (Грк је био, па није могао оварисата рећи „Бабин дб"). Одатле смо пошли преко Дивана до на бабићко „раскршће", ђе је за оба села, Бабиће и Вабин дб, освећена водица и Архипаетир је благословио мјесто, народ и љетину. У Бабиће је изашао иред г. мптрополита и сокодачки парох Стеван Бубњевпћ. Из Бабића у пратњи читава једног збора од 500 душа, пошлн смо у Стројице црквн. На домак Стројица, лежи село Брдо, Становник тога села Станко Ђукић, изашао је пред народ и Митрополпта, развалио ограду на својој љетини — житу до кољена одраслом, па молн и преклиње, да нико не иде путем, него ли преко његова зирата, што многи и учинише. Тако је чињено на много мјеста — нити је ико ематрао

за шчету, што ће толики свијет ограду порушити и усјев погазити. Силна је вјера у људи, који су нуни побожности, људи безазлени и људи, који се Бога боје и свога старијег пгтују и познају. Код цркве стројичке, дочекао је Митрополита с народом тамошњи стари парох Ђуро Марјанац, а^син његов, млади свештеник Тодор Марјанац, био је у пратњи митроПолитовој од села ЈБувше, па све до трећи дан Духова, док се Његово Впсокопреосвештенство није растало с народом код царевог моста. Млади пои Тоде, својски се заузимао, да боравак Архипастир а нашег буде у њиховој средини што угоднији. У малој црквеној кућици, приређен је био конак. Архијерејска служба отпочела је око 10 сатп. Уз Архијереја служили су: прото Давидовић, парох Бубњевић и Грабеж и протођакон Бошковић. И на тој литургији, држао је поучителну поуку народу истрајни и толико обожавани Митрополит Николајевић, који је и иначе поучавао људе за читаво вријеме свога бављења међу њима. Ручало се у 1 сат по подне на отвореном Јијесту вшпе цркве између лијепо разгранатих јасенових дрвета. Прву здравицу подигао је г. митрополит народу, који је трпезу окружавао, а другу прото Давидовић митрополиту, којом је прнликом поучио присутне, да цркву марљиво походе, своје свештенике слушају и у сваком добру напредују. При самом ручку, играла је весела млађарија око трпезе, а људи су опет по дрветима пењали се, да боље виде свога Архипастира. Чаробна је то слика била. Штета, што не пмадоемо једног фотографа, да сними тај народни одушевљени збор. Са пјевањем мушких и женских, измијешали су се гласовн свирала и дипала, Такву елику није у стању слабо перо описати, само би је пјесникова моћ могла преставити у свој њезиној пуноћи. Тај дан, Митрополит се морао уклањати у своју собу, па чак и одбијали смо народ, који је толико наваљивао, да га гледа и по десет пута цјелива н благослова за своје болеснике и друге невоље иште. Гледајући све ово, овакове пригоде имале би се упоредити са оним временом, кад је негда Богочовјек и Спаситељ свијета са својим ученицима ишао кроз народ и људе божиЈем закону и путу учно.