Босанско-Херцеговачки Источник

€в. 7

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 279

јкио скоро 20 година при мотрополпту Кузми у Прикопнису, Мидији и на острву Хиосу, гдје је затекла смрт његовог наставника. Какво је име за то вријеме стекао, види се по томе, што одма заузимље митрополијску столиду на Хиосу, којом управљаше 16 г., затим полази у Понтијску у Амасији. Г. 1858. био је позван у Цариград као члан патријаршеске комисије на великој народ- ј ној скупштини, која је имала саставити нова административна правила. Г. 1864. био је изабран за патрцјарха цариградскога, али већ старац у седамдееетој години због болести морао је тражити мира г. 1867. и отада је опорављао

своје здравље на Принциповијем острвима до 1870, које године 4. јуна буде изабран за александријског Патријарха. Његове способности, што је у млађим годинама показао у ревносној служби цркви и народу, нијесу га издале ни у дубокој његовој старости. Он и данас обилази своју паству, врши богослужења, прима много! гобројне посјетиопе. Осим првијех степена турских ордена Османије и Међедије, његово блаженсто има прве степене руског ордена Александра Невеког, грчког ордена Спаситеља и црногорског ордена Данила I. „Г. Ц".

КЊИЖЕВВ Примили смо шестн извјештај,о кравославном Сри. Богословском учнлишту, у Ср. Карловцима за школ. годину 1894. 5. који је ваљано уредио високопреч. госп. Јован, ВучковиД. протопрезвитер, професор богословије п привр. ректор тамошњег богословског училишта. — Из извјештаја — се види, да је богословско училпште у прош. школ. години походило 86 слушаоца п то: из карловачке архидијецезе 27 (у сва четири годишта), из горњо-карловачке само четворица из пакраке петорица, из бачке двадесет и осам, вршачке шесторица, из темпшварске дванајест и из будимске« Дијецезе четворица. Крајем ове шк. године, пријавило се је њих 13 за испит и сви су прошли. У извјештају, осим осталога, штампана су и правила „Друштва св. Јована мплоетивог". Трудољубиви госп, Јован ПетаровиЛ кр. професор и катихета у Загребу, иревео је књигу под насловом: Учење о љубави хришћанској или Мала моралка — Књига је цотова и е благословом Његовог Високопреосвештенства Архијепископа и Митрополита Дабро-босанског Господина Ћорђа ДиколајевиЛа одобрена је за школску кљигу. —- У тој су књизи, која има 116 стр. обичне величине, изложене дужности према Богу и према ближњему. даље, опће дужности према ближњима и према самоме себи, као и посебне према себи самом. Та корисна и лијепим слогом и нашим јужним српским дијалектом написана књига, од потребе је нашему свештенству; с тога се на овом мјесту тогг.ло преиоручује. Цијена?

3 ВИЈЕОТИ. Г. Михајло ЛилановиЛ наш млади пјесник, јавља нам, да је из штампе изашла и друга његова књига, под насловом „Милованке". Књига износи 6 табака лијепе, шамоа, хартпје — великог формата и штампана је плавом бојом (мастилом). Цијена јој само 25 новч. по комаду. Пјесме су намијењене нашој српској младежи, те се може употребити као дар ученицпма при испитима и другим свечаностима. Новце за књигу ваља слатп на књиажру Јована Радака у Великој Кикинди (Јоћапп Кас1ак, Хас1и — Клћтс1а — ТЈпо'агп) Препоручује се. „Бесједа" говорена Димитријем Руварцем, парохом земунским и почасним протојерејем. у манастиру Раковцу 28. Октомбра 1893. на параетосу блаженопочившег Архијепископа српског и митрополита биоградског и карловачксг Вићентпја Јовановпћа. — У овој лијепој бесједи пречасни госп. писац са фактима опровргава, да митрополпт ВиЛентије није био издајник своје цркве и непријатељ народнп; на против, доказује, да је тај Архипастир много радио и са највећим жртвама својим борио се, да цркву уредп и народу своје митрополнје од користи буде. „Позиви и одзиви" или радња појединих српских Архијепископа око стварања фондова и подизања срп. школа за народно изображење. И ову је књижицу издао плодни протојереј Димитрије Руварац. Цијена јој је 40 н. Половица прпходаод те књижице намијењена је школском фонду „св. Саве" у Карловцима,