Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 280

Б.-Х. ЖЛ'ОЧШ1К 0

Св. 7

„Златна књига за ратаре" или упуетво у пољској привредп, еточарству. воћарству, свиларству ц пчеларству, износи 20 слика. Претплатницима, чија ће се имена штампати, књига ће се разаслати до 15. Августа т. г. Цијена јој је само 1 форинт.. Претплату треба слати:

управи српске књижаре и штампарије Јована Радака у Вел. Кикинди. Пошто се многи од г. г. свештеника занима пољодјелством, то им ову сасма корисну књигу топло препоручујемо, да. се на њу претплате. Ч II Т У Л А.

Читамо у „Сар. Листу" да је 15. маја о. г Димитрије МарковиЛ , протопрзвитер бијељински — тузланске Дијецезе — умро. Тај ваљани пастир, послужио је цркву и напод свој иуне 52 године. Покој му души\ — Жељелн би, да се сви случајевн: рукоположења наименовања, произвађања, премјештаја н смрти и оног преч. свегатенства мостарске и доњо-тузланеко Дијецезе ради јавности у „Источнпк" доставља. с тога обје митроподитске канцеларије упозорујемо на то. Источник је лист за цјелокупно православно свештенство какобосанско, тако и херцеговачко, па за што не би имали преглед п пратили покрет и оног, као и овога свештенства, које нам је подједнако мило и драго?

Остоја ^илети^, парох шљивански у протопопијату бањалучком:

Рођен је у селу Колима, не далеко од БањеЛуке око 7. (Јепт. 1839. године, а од родитеља ј јереја Ћире и матере Милице. „Псалтир" и „Часловац" учно је код манастира Гомпонице. Па тешку муку и руку — п

то заузимањем блаженопочпвшег игумаиа гомионичког Партенија Давидовића, буде у Сарајеву 8. Маја 1874. год. за свештеника рукоположен од митрополита Антима. Био је неписмен, и у пошљедњеје вријеме свакако кубурио. Иначе био је до крајностп туђи човјек и гостољубив. Преминуо је око десет сати ноћи 4. Јуна т. г. а 6. истог мјесеца еахрањен и мајци земљи, код шљиванске цркве, предан. Опојан је од четири свештеника: г, игумана Гавр. (Јтојнића као замјеника гоеп. проте Ковачевпћа- г. Јереја и пароха крупског Ст. г. Врањешевића; преподобног оца јеромонаха Герасима Кочића, администратора парохије „Кола; и јереја г. Јов. Т>. Лазића. С покојником растао се је г. игуман Гаврил Стојнић с неколнко топлих ријечи. Парохијана било је подоста на спроводу. Иза покојног јереја Остоје, остала је попадија са три сина, два ожењена, и са једном удатом шћери, али у врло јадном и сиромашном стању | тако, кад би дужници сваки своје наплатио, њима неби остала ни коса на глави! . . . — Покојнику велимо: „Биг да га прости и помилује!" . . Срб -Пеција.

ПОСТАВЉЕН. Стојан Тркуљи^, свештеник и досадашњи истога протопрезвитерата, пошто је свештеучитељ у српској вјероисповједној школи у ник исте осуђен, Да издржи казну затвора, за Варцар-Вакуфу, поставл>ен је за свешаеника Т0:] што се заборавио да је свештеник и да му језерско-ступањске иорохије , у протопрезвитерату С амо свештенички посао гледати треба. Тај зао герзовачком, јајачког котара, ТркуљиЛу је предата прим ; ер- треба да поучи друге ! у привремену послугу и парохија „Бараћи", 1 - 1 '

СТЈЕЧАЈ.

У ерпској православној четвероразредној основној школи у Градачцу (Окружје Доњотузланско) упражњено је мјесто учитеља са. годишњом плаћом од 500 фор, у готову, и бесплатним станом и огријевом у нарави. Поред пропи^аних паставних предмета у школи, биће дотичном учитељу у дуксности

дјецу у црквеном пјенију поучавати и у цркви за пијевницом појати. Молитељи имају своје молбенице са односним свједоџбама најдаље до 15. јула о. г. потпиеаном одбору поднијети. Окаснило за VI. св. Ур. Градачац, 1. јуна 1.895. Срп. прав. цркв. школски Одбор.

Прва ерпска штампарија Р. Ј. Савпћа у Сарајеву,